×

Новости

Михаило Максимовић о раду најмлађег позоришта у Српској: У Градско позориште Семберија ме довела ЉУБАВ

Дуго година Бијељина није имала позориште, те су моје колеге из ансамбла, садашњи управник Иван Петровић , Мирна Јовановић и Ненад Благојевић, били оптимисти и вриједно радили, што је касније уродило плодом.



Рекао је Михаило Максимовић, глумац најмлађег позоришта у Републици Српској, Градског позоришта Семберија.

– Поштујем те људе из разлога што су се борили и истрајали у својој вјери и заслужено ушли у позоришни храм гђе су ме свесрдно позвали, а касније и прихватили. С обзиром да нисам из ових крајева, нисам осјетио никакву нелагоду што се колектива тиче јер сматрам да нико никоме не може бити конкуренција и мислим да нас младих седморо глумаца, који чине амсамбл, ће трајати дуго јер смо сви предани овом позиву. Наш труд и рад наићиће, а и већ наилази, на позитивне критике – рекао је Максимовић.

Kако овај млади глумац објашњава, љубав га је из Београда довела у Бијељину, гђе се оженио и остао да ради у позоришту.

– Након завршених основних студија глуме на ФДУ у Београду, играо сам у позориштима “Чарапа” и “Бошко Буха” у Београду. Имао сам срећу да се окушам у синхронизацији многобројних цртаних филмова и играм највише за ђецу која су најзахтјевнија публика. Отуда и љубав према педагогији, те годинама уназад водим своју школу глуме у којој сам и режирао многобројне представе. Након једног телевизијског формата који сам радио на БН телевизији 2013. године, а који ме је повезао са садашњом супругом, промијенио сам средину и дошао да живим у Бијељину. Емотивно и пословно сам испуњен, а то је карта за срећу – објашњава он.

Градско позориште “Семберија” имало је своју прву премијеру 6. фебруара 2020 године, када је одиграна представа “Kомедија ометена у развоју”, у режији Миливоја Млађеновића који је уједно и умјетнички руководилац позоришта, а у режији Душана Тузланчића.

– У овој представи тумачим лик брата Јована, свештеника, који је подвојена личност и лик за који сам се јако везао, као и за саму представу. Kао најмлађе позориште можемо да се похвалимо, јер за ових годину дана одигране су три премијере. Друга по реду била су “Голубија времена”, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића , у којој сам тумачио лик Бранка Ћопића, за који сматрам да је јако комплексан. Било ми је јако тешко да играм три различита раздобља једног човјека, од ђетета до позних година и то дочарам публици. Трећа премијера била је “Сада није јули” по тексту Ђорђа Kосића, а у режији Стефана Гајића. То је постмодернистичка драма која ће тек наићи на критику публике и која је нешто сасвим другачије од онога што смо до сада виђали у позориштима, у преводу, како бих ја то волио да кажем, једно мислиш, друго говориш, треће радиш – каже Максимовић.

У Градском позоришту Семберија тренутно се спремају за поетски театар по стиховима Љубомира Симовића, у поставци проф. Валентине Видаковић чија се премијера очекује 6. фебруара, када је уједно и рођендан прве изведене представе овог позоришта. Поетски театар биће постављен на камерној сцени и то ће бити прва представа тог типа. Љубитељи добре поезије уживаће у свевременим стиховима и прози овог великог писца.

– На нашу срећу уз поштовање свих епидемиолошким мјера одржане су двије премијере које нас нису омеле осим у случају када смо морали да имамо мање публике у сали што је ублажило ону чаролију позоришта и смањило интеракцију. Вјерујемо да ће ово бити једна ружна прошлост и да ћемо поново уживати сви заједно у пуном капацитету, јер Бијељина тек треба да одњегује публику и настави да угошћава љубитеље праве позоришне умјетности – додао је он.

Извор: Српска ИНФО

© ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ СЕМБЕРИЈА БИЈЕЉИНА
Powered by limun.co