×

Новости

Прво градско професионално позориште у Бијељини

Иако препуна изазова, сада већ година коју су многи радо оставили иза себе, обухватила је једну значајну и посебну прекретницу на културном хоризонту региона, у времену када је култура спала на дно листе државних приоритета. Бијељина, град од 120 000 становника, економски и политички центар број два у Републици Српској, добила је прво градско професионално позориште.



Бијељина је у прошлости имала веома развијено аматерско позориште и дуго су владале јаке тежње да се тај позоришни дух у граду обнови. Са зачећем Академије умјетности са Одсјеком за глуму, створило се плодније тле за борбу за позориште, што је на крају и довело до прве професионалне представе у граду.

Иако је званично основано крајем 2019. године, први буџет и прву сталну глумачку поставу добија тек у 2020. години. Градско позориште „Семберија“ прво је професионално позориште основано после 2007. године у Босни и Херцеговини, када је град Приједор добио своје. Након што су се стекли првенствено финансијски, па онда и сви остали неопходни услови за оснивање ове културне институције, у фебруару је одржана и прва званична премијера представе „Kомедија ометена у развоју“ у режији Душана Тузланчића, од када се позориште и званично позиционирало на културној сцени Републике Српске, Босне и Херцеговине, али и региона.

О изазовима и препрекама на путу до овог значајног постигнућа за град и републику, говори и в.д. директора позоришта „Семберија“ Иван Петровић.

„За све велике и битне ствари потребно је вријеме и међусобно разумијевање свих страна од којих зависи оснивање и опстанак једне културне институције као што је позориште. Једна од главних препрека за оснивање, поред буџета, била је и законска одредба по којој позориште мора да има сопствену зграду. Закон се мијења 2016. године и по новом Закону о позоришту, било која јавна установа која се бави културом може да дијели своју зграду са неком другом културном установом, па тако и позориштем“, објашнава Петровић за Универзитетски ођек и напомиње да и поред свих препрека на путу до оснивања, за сам рад позоришта пандемија се наметнула као највећи изазов. После прве премијере, наступила је тромјесечна забрана рада, након чега су се наизмјенично глумци разболијевали и поново уводиле рестриктивне мјере. Упркос хаотичним околностима, позориште је успјело да одржи три премијере у години, како је било и планирано, с тим да је премијера представе „Сада није јули“ у децембру била затвореног карактера. Постава је успјела да донесе и награду „Зоранов брк“ са гостовања на фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару.

Са пандемијом изазовима није био крај, јер у граду постоји један дубљи проблем због ког ни оснивање позоришта није било високо на листи приоритета. Наиме, Бијељина је град у ком понуда културних садржаја стоји у диспропорционалном односу са величином и бројем становника. У граду нема већих музичких или других умјетничких фестивала, не постоји чак ни стални биоскоп. Бијељинска публика није свикла на обиље културне понуде, па онда ни глад за њом није свеприсутна или барем очигледна. Да локалну публику не треба потцјењивати, али ни кривити за тренутно стање, каже глумица сталне поставе позоришта „Семберија“ Марија Новаковић.

„Има потескоћа јер овђе људи нису навикли на позоришну културу, на културу генерално рекла бих, с обзиром на то да им се није нарочито често сервирала. Изазов је био да људи првенствено сазнају да позориште постоји, а затим да у њега и дођу. Поготово јер смо ми млада екипа, за неког су чули, за неког нису, а људи у провинцији воле та велика имена и лица с насловница. Људи генерално тешко дају новим стварима прилику. Много младих, креативних и способних људи шета Бијељином ових дана. Ако им се пружи шанса, Бијељина заиста може постати град будућности, како је неки називају“, објашњава Новаковићева и додаје да сваки човјек има потребу за позориштем, јер свако заправо има потребу за контактом, само што неки људи нису свјесни да је имају јер то никада нису доживјели. „Не може ти недостајати нешто што никада ниси имао“, закључује она.

Због поменутог друштвеног контекста у ком је овај културни пројекат зачет, међу глумцима и кадром позоришта је постојао страх како ће грађани дочекати садржаје, какав ће бити одзив и рецепција. Међутим, в.д директора Иван Петровић каже да разлога страху није било, те да се на развијању свијести и укуса публике ипак радило на више начина.

„Бијељинска публика, до сада, није имала много прилика да погледа праве позоришне представе са свим елементима као што су ауторска сценографија, костимографија, музика, покрет и тако даље. Током рада на првој представи осјетио се талас позитивне енергије у граду, људи су схватили да се дешава нешто што ће промијенити културни живот и слику Бијељине. Наш посао и јесте да људима понудимо праве професионалне представе и да их научимо да редовно долазе у позориште, да их заинтересујемо и тако ширимо публику“, објашњава Петровић.

У мору немилих догађаја који су обиљежили годину за нама, поникао је један мали свјетионик културе с надом да ће просвијетлити културни живот града и преокренути тренд опадања онда када се најмање очекује.

Извор: Univerzitetski odsjek!

© ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ СЕМБЕРИЈА БИЈЕЉИНА
Powered by limun.co