Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ за 2022. годину

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор је на седници одржаној 30. новембра 2022. године верификовао предлоге одлука о овогодишњим лауреатима по предлогу Жирија за разматрање пристиглих предлога.

 Овогодишњи лауреати су:

Искре културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година

Бојана Милановић

Бојана Милановић рођена 1990. у Руми. Дипломирала је 2014. на Академији уметности у Новом Саду – одсек Глума на српском језику, у класи Јасне Ђуричић и Сање Ристић Крајнов. Завршила мастер студије 2015. код професора Радослава Миленковића као најбољи студент, са просеком 10. Стална је чланица ансамбла Драме Српског народног позоришта, али је играла и у представама Народног позоришта у Суботици, Градског позоришта у Бечеју, новосадског Позоришта младих, Народног позоришта Сомбор…

Како је својевремено рекла Горица Поповић, глумац се за своје ауторство бори на стешњеном простору између репертоарских приоритета позоришта, ауторских амбиција редитеља и владајућих трендова који обликују укус културне јавности. Бојана Милановић је успела да и у тако ограниченим општим условима постане препознатљива, не само као глумица, него и као подстицајан сарадник. О томе не сведочи само драма „Ко је убио Џенис Џоплин”, која јесте обележила досадашњи ток њене каријере, будући да јој је донела безмало све релевантне награде, од Стеријине за најбољег младог глумца до „Зорановог брка” на Данима Зорана Радмиловића или „Златне фибуле” на Виминацијум фесту. Убедљивошћу глумачког доживљаја, уложеном и испољеном енергијом и сувереним владањем широким спектром изражајних средстава, остављала је Бојана снажан печат у свакој представи, без обзира на наслов, редитеља или сцену. Ликовима је прилазила са непроменљивом интелектуалном запитаношћу и ентузијазмом, градећи их снагом свог талента и изворне глумачке страсти, које су само употпунили глумачка вештина, прецизност и већ сад јасно испољена зрелост.

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност

доц. др Ивана Иванић

Као изузетна млада научница, са иновативним приступом науци и истраживању, признатости и препознатљивости у научно-истраживачкој заједници показала је и остварила веома запажене резултате у чијем центру су очување и развијање вишејезичности и културне баштине националних заједница које живе у АП Војводини и доприносе међусобном уважавању и упознавању различитих језика и култура у Војводини.

Још за време студирања, а дипломирала је 2010. године на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за румунистику, волонтирала је у Волонтерском центру Војводине и Новосадском хуманитарном центру на пројектима Декаде за инклузију Рома, а након дипломирања је добила стипендију програма Еуродисеј – Скупштина европских региона. Након завршених мастер студија радила је у Педагошком заводу Војводине на анализи и припреми уџбеника за националне мањине/заједнице у Војводини и водила радионицу „Обезбеђивање поштовања и заштите националних мањина: пример Војводине” у организацији Европске комисије.

Из њене богате академске каријере коју је започела пре десет година на Филозофском факултету у Новом Саду, издвајамо и да је на Универзитету Поатјеу у Француској била члан истраживачког тима на пројекту „Памћење, идентитети, маргиналности у савременом западном свету”, да је чланица различитих струковних удружења и асоцијација, као и уређивачких одбора часописа који се објављују на румунском и српском језику.

Поред бројних специјалистичких румунско-српских речника, Ивана Иванић је ауторка, коауторка и уредница више десетина књига, зборника и радова, између којих вреди споменути да је 2020. године објављена и књига „Савремене технологије у учењу румунског језика као страног”, као и „Румунска култура у Србији у европском контексту”.

Одржала је бројна предавања у земљи и иностранству о Румунима у Дунавској регији, а као сарадник Европске дунавске академије и Савета подунавских градова и региона учествовала је на бројним конференцијама где је као пленарни предавач говорила о мањинама у Дунавском региону.

Др Ивана Иванић је добила у досадашњем свом раду Доситејеву повељу, Награду за најбољег младог научника Филозофског факултета у Новом Саду, Награду СУПЕРСТЕ за најбољег младог научника у категорији друштвених и хуманистичких наука у нашој земљи, награду ЕXИТ фондације, као и награду града Темишвара за неговање мултикултуралности. Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност Културног центра Војводине „Милош Црњански” представљаће крунско признање њеног досадашњег посвећеног рада на очувању и развијању вишејезичности и културне баштине националних заједница, као и њеном немерљивом доприносу очувању румунског језика у Војводини.

Медаља културе за очување културног наслеђа

др Тијана Палковљевић Бугарски

Др Тијана Палковљевић Бугарски посвећени је прегалац у заштити српског културног наслеђа и у његовом представљању у земљи и иностранству која већ више од две деценије успева да хармонизује у свом раду прошло и савремено. Током  рада успела је да, ослушкујући модерне токове у светској музеологији, формира високе стандарде који су узор целокупној музеолошкој струци.

Као управница Галерије Матице српске, Тијана Палковљевић Бугарски на темељу сопствене велике посвећености, стручности и знања осмислила је лично и покренула колектив Галерије Матице српске у иновативне пројекте у којима се спајало традиционално и модерно. Бројне тематске и монографске изложбе и сарадња са бројним музејским установама у земљи и иностранству трансформисали су Галерију Матице српске у модеран и динамичан музеј. Као историчар уметности, Тијана Палковљевић Бугарски афирмисала се у стручним круговима својим научним радом и као универзитетски предавач. Њено научно интресовање везује се за историју Галерије Матице српске чија је круна књига објављена 2022. године „Понос нације 175 година Матице српске.ˮ

Медаља културе за животно дело, тј. за укупно стваралаштво/рад

Вера Зарић

Bepa Зарић рођена је у Београду 1948. године. Дипломирала је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду (1971), у класи професорке ЈЬубице Сокић, а постдипломске студије заврвшила је на истој академији (1973), у класи професора Зорана Петровића. Након завршетка београдске Академије уметности, настанила се у Новом Саду. Наредних деценија предано ради у свом атељеу на Петроварадинској тврђави. Бавила се ликовном педагогијом као професор у новосадским средњим школама. Члан је УJIУC-a, УJIУB-a и Новосадског ликовног круга. Добитник је дванаест признања и награда за своје стваралаштво. Имала је 40 самосталних изложби. Поклонила је Галерији Матице српске збирку радова од 120 уметничких дела која су настала током њеног вишедеценијског стваралаштва; од 1973. живи и ствара у Новом Саду.

Основна карактеристика читавог њеног стваралаштва препознаје се у страсти трагања за богатом и динамичном сликом, праћеном осетљивим механизмом сензибилности и даром за пуну експресију.

Данас, у својим седамдесетим годинама, Bepa Зариh је изванредно витална и стваралачки активна уметница. И надаље верује да је уметношhу могуће одбранити дигнитет човека нашег доба и то потврђује сваком својом новом сликом. А у тој вери треба очекивати нова остварења из уметничке радионице наше Bepe.

Извор: Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ

Посљедње новости

Читање позоришта: Женски принцип

У овој епизоди серијала Читање позоришта биће речи о две различите представе, тачније речено две различите сценске форме. Разлике су...

Резервишите карту:

    Име и презиме

    Е-пошта

    Број телефона

    Представа

    Број карата