• 065 011 211
  • rezervacije@pozoristebijeljina.com
Facebook-f Instagram Youtube

Стални ансамбл

Мирна Јовановић

Мирна Јовановић рођена 1990.године у Добоју. Дипломирала на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2013.године, у класи професора Југа Радивојевића, представом „Ружа са два мириса“, Емилија Карбаљида.
Прву улогу остварила у представи „Вирус“ Синише Ковачевића 2011. године.
Од 2020. године чланица је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварила улоге:
– Магдалена у представи „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Баба Милица у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Она у представи „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића,
– Мирна (Зинаида Савишна/Боркин) у представи “Иваново самоубиство” по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића,
– Мелиха у представи “Срце више није моје” Горана Ибрајтера, у режији Ивана Петровића,
– Дјевојчица у представи “Новогодишњи случај”, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Шаци у представи “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича
– Ана у представи “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове
и улогу у поетском театру Љубомира Симовића „Гласови предграђа“, у сценској поставци Валентине Видаковић.

Михаило Максимовић

Михаило Максимовић, рођен 1985. године у Београду. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 2008.године у класи професорке Гордане Марић, представом „Азбука – Вуков рјечник“.
Играо у многобројним представама у позоришту „Бошко Буха“. Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге:
– Брат Јован у представи „Комедија ометена у развоју“ Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Бранкo Ћопић у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Он у представи „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића,
– Михаило (Шабељски) у представи “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова, у режији Давида Алића,
– Пензионер / Деда Мраз у представи “Новогодишњи случај” по тексту и у режији Миливоја Млађеновића.
– Дени у представи „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић.
– бег Пинторовић у представи “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића
– Јоцо Шкобаљ у представи “Државни лопов”, Фадила Хаџића у режији Ивана Петровића
– Душица у представи “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича
– Управник позоришта у представи “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића 
– Милан у представи “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове
Као и улоге у поетском театру:
– “Гласови предграђа” по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
– “Морнар без компаса” по поезији Мирослава Антића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
Остварио је улоге у филмoвима: „Заједно“ Младена Матичевића (2011), “Срећан пут комшија” Пере Шпадића (2019) и серијама „Здравствени водич“ Виолете Неданоски (2008), „Оно као љубав“ Горчина Стојановића (2009), „Ургентни центар“ (2014), „Андрија и Анђелка“ (2016), “Добро јутро комшија” Пере Шпадића 2019, “Боки мајсторе” Пере Шпадића 2021.
Синхронизатор бројних цртаних филмова.
Добитник награде Златна колајна „Маја Димитријевић“ за монодраму „Азбука-Вуков рјечник“ на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, 2009. године, побједник Фестивала малих сцена-монодрама Српске за монодраму “Азбука-Вуков рјечник” у Источном Сарајеву 2009. године.

Ненад Благојевић

Ненад Благојевић рођен је 1983.године у Бијељини. Дипломирао на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2010.године, у класи професорке Љиљане Благојевић, представом „Цајкача“ Милице Константиновић.
Одиграо велики број представа и представа за дјецу у независној продукцији. Остварио улогу у панк опери „Дом за вјешање“ у режији Емира Кустурице 2010. године.
Од 2010. до 2011. године био је асистент професору Ивану Јевтовићу на предмету „Акробатика“, на Слобомир П Универзитету.
Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге:
– Хукабука у представи „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Дјечачина Миле у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Ловац у представи „Чудне звери на провери“, Миливоја Млађеновића, у режији Давида Алића,
– Лимун (Лебедев) у представи “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића,
– Милорад у представи “Срце више није моје”, Горана Ибрајтера, у режији Ивана Петровића,
– Муса у представи “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића
– Марко Комадина у представи “Државни лопов”, Фадила Хаџића у режији Ивана Петровића
– Рита у представи “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича
– Управник позоришта у представи “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића
– Вучко у представи “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове
Као и улогу у поетском театру “Гласови предграђа”, по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
Остварио улоге у ТВ серијама: „Горки плодови“ Синише Ковачевића (2008), „Мирис кише на Балкану“ Љубише Самарџића (2010) „Ургентни центар“ (2020), “Добро јутро, комшија” Пере Шпадића (2020).

Вања Кртолина

Вања Кртолина рођена 1996.године у Сремској Митровици. Дипломирала на Факултету драмских и филмских умјетности Универзитета Синергија у Београду 2019.године у класи професора Ивана Јевтовића, представом „Као да се држимо за руке“.
Прву значајну улогу остварила у представи „Коса“ у режији Ивана Јевтовића 2018. године и наставила да остварује улоге у представама за дјецу независне продукције.
Од 2020.године чланица је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварила улоге:
– Капетаница у представи „Комедија ометена у развоју“ Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Зора у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића.
– Зец у представи „Чудне звери на провери“, Миливоја Млађеновића, у режији Давида Алића.
– Вања (Бабакина/Косих) у представи “Иваново самоубиство” по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића.
– Поштарица у представи “Новогодишњи случај” по тексту и у режији Миливоја Млађеновића.
– Сандра у представи „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић.
– Ели у представи “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича
– Драгиња Ружић у представи “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића 
Као и улогу у поетском театру “Морнар без компаса”, по поезији Мирослава Мике Антића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
 
Остварила улогу у ТВ серији „Ургентни центар“(2020).

Душан Ранковић

Душан Ранковић рођен у Шапцу 1991. године. Дипломирао на Факултету драмских и филмских умјетности Универзитета Синергија у Београду 2017. године у класи професорке Љиљане Благојевић.
Прву значајнију позоришну улогу остварио у монодрами „Чаплин”, коју је режирала Теа Пухарић. Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“ у ком је остварио улоге:
– Чемер Љутица у представи „Комедија ометена у развоју“ Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Учитељ у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Вук у представи „Чудне звери на провери“, Миливоја Млађеновића, у режији Давида Алића,
– Душан (Љвов) у представи “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића.
– Хусо у представи “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића
– Срећко Пушкар Кики у представи “Државни лопов”, Фадила Хаџића у режији Ивана Петровића
– Нарциса у представи “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича
– Душан Ранковић, глумац у представи “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића 
Улоге у поетском театру:
– „Гласови предграђа“, по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић,
– “Морнар без компаса”, по поезији Мирослава Антића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
Остварио је улоге у филму „Војна академија 3“ Дејана Зечевића (2016) и серијама: „Господин Игнис“ Луциана Мануциа (2014), „Шифра Деспот“ Радоша Бајића (2018), “Добро јутро,комшија” Пере Шпадића (2020), “Баш ме брига” Пере Шпадића (2021).

Иван Петровић

Иван Петровић, рођен 1984.године у Бијељини. Дипломирао на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2010.године, у класи професорке Љиљане Благојевић, адаптираном монодрамом „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића.
Прву запажену позоришну улогу имао је у представи „Вирус“, Синише Ковачевића 2011. године и од тада одиграо бројне улоге у представама и представама за дјецу у независној продукцији.
Од 2010. до 2013. године био је асистент професорима Југу Радивојевићу и Игору Дамњановићу на предмету „Глума“ на Слобомир П Универзитету.
Од 2019. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге:
– Панургије, у представи „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Стриц у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Он у представи „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића,
– Иван (Иванов) у представи “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова, у режији Давида Алића,
– Алберт у представи „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић
– Ахмед у представи “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића
– Инспектор у представи “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове
Као и улогу у поетском театру “Гласови предграђа”, по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
Остварио улоге у ТВ серијама „Горки плодови“, Синише Ковачевића (2008), “Код Веље”, Пере Шпадића (2021) и филму “Добро јутро комшија 5” Пере Шпадића (2018).
Режирао представе: “Срце више није моје” Горана Ибрајтера (2021), “Државни лопов”  Фадила Хаџића (2022).
Добитник награде „Зоранов брк“ на Позоришном фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару, 2020.године.
Од оснивања је на мјесту управника Градског позоришта „Семберија“.

Драгана Арсенић

Драгана Арсенић, рођена 1997.године у Бањој Луци. Дипломирала на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, 2022.године у класи професорице Јелене Трепетове Костић, представом „До посљедњег даха” Алда Николаја.

Прву улогу остварила је у представи „Дервиш и смрт” у режији Дејана Пројковског, 2020.године.

Од 2023.године чланица је ансамбла Градског позоришта „Семберија”, у ком је остварила улоге:

– Маргарита у представи „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић

– Кума у представи “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове

Играла је у представи „Легенда о Врбасу“ у режији Огњена Богдановића, 2020.године.

Студентска представа „Сербус Европеикус” у режији Јелене Трепетове Костић, у којој је играла, освојила је награде:

– Награда публике за најбољу представу на 13. Данима позоришта у Мркоњић Граду за представу Сербус европеикус.

– Награда Округлог стола на Урбан фесту у Нишу за представу Сербус европеикус.

– Награда Ћеле кула за најбоље глумачко остварење на Урбан фесту у Нишу за представу Сербус европеикус.

Иван Петровић, рођен 1984.године у Бијељини. Дипломирао на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2010.године, у класи професорке Љиљане Благојевић, адаптираном монодрамом „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића.
Прву запажену позоришну улогу имао је у представи „Вирус“, Синише Ковачевића 2011. године и од тада одиграо бројне улоге у представама и представама за дјецу у независној продукцији.
Од 2010. до 2013. године био је асистент професорима Југу Радивојевићу и Игору Дамњановићу на предмету „Глума“ на Слобомир П Универзитету.
Од 2019. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге:
– Панургије, у представи „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића,
– Стриц у представи „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића,
– Он у представи „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића,
– Иван (Иванов) у представи “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова, у режији Давида Алића,
– Алберт у представи „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић.
– Ахмед у представи “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића
Као и улогу у поетском театру “Гласови предграђа”, по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић.
Остварио улоге у ТВ серијама „Горки плодови“, Синише Ковачевића (2008), “Код Веље”, Пере Шпадића (2021) и филму “Добро јутро комшија 5” Пере Шпадића (2018).
Режирао представе: “Срце више није моје” Горана Ибрајтера (2021), “Државни лопов”  Фадила Хаџића (2022).
Добитник награде „Зоранов брк“ на Позоришном фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару, 2020.године.
Од оснивања је на мјесту управника Градског позоришта „Семберија“.

Сарадници

Бојана Милановић

Рођена 1990. у Руми.
Дипломирала је 2014. на Академији уметности у Новом Саду – одсек глума на
српском језику у класи Јасне Ђуричић и Сање Ристић Крајнов. Завршила
мастер студије 2015. код професора Радослава Миленковића. Чланица је Драме
Српског народног позоришта у Новом Саду.


У ГП „ Семберија“ игра улогу Хасанагинице у представи Хасанагиница у режији Душана Тузланчића

 
Улоге у Српском народном позоришту

– Дара / Госпођа министарка, Б. Нушић, режија: Радослав Миленковић
– Џенис Џоплин / Ко је убио Џенис Џоплин?, Тијана Грумић, режија: Соња
Петровић
– Млада / Деобе, Добрица Ћосић, режија: Jуг Радивојевић
– Голманов страх од пенала, Петер Хандке, режија: Ана Ђорђевић
– Калиопа / Мидлсекс, Џефри Јуџинидис, режија: Јована Томић
– Kод Вечите славине, Момчило Настасијевић, режија: Соња Петровић
– Ангелика, глумица / Мефисто, Клаус Ман, драматизација и режија: Харис
Пашовић
Остале улоге
– Мирна / Чудо у Поскоковој Драги, А. Томић, режија: Снежана Тришић, НП
Суботица
– Стела / Трамвај звани Жеља, Т. Вилијамс, режија: Стефан Вукић, СКЦНС
– Лариса / Праћка, Н. Кољада, режија: Соња Петровић, Пароброд Београд
– Ћерка / Сладолед, М. Гавран, режија: Ивана Јаношев, Позориште младих Нови
Сад
– Светлост-Ноћ, Плава птица, М. Метерлинк, режија: Соња Петровић, НП
Сомбор
– Нона / Кокошка, Н. Кољада, режија: Жанко Томић, НП Суботица
– Калоника-Атина 2000 / Лисистрата, режија: Јована Томић, НП Суботица
– Лејла / Конопац, П. Хамилтон, режија: Оливера Ђорђевић, НП Суботица

– Радник6-Ћерка-Медицинска сестра / Радничка хроника, П. Михајловић,
режија: Вељко Мићуновић, НП Суботица
– Ајлин / Месец изнад Бафала, К. Лудвиг, режија: Даријан Михајловић, НП
Суботица
– Хелен / Сакати Били са Инишмана, М. Мекдона, режија: Јасна Ђуричић
– Моника / Три зиме, Т. Штивичић, режија: Јасна Ђуричић
– Корин / Гидионов чвор, Џ. Адамс, Градско позориште Бечеј

 

Улоге у филмовима:

Хероји радничке класе, улога: Певачица, режија: Милош Пушић

Улоге у серијама:

АДВОКАДО, улога: Зои, режија Никола Пејаковић, продукција Босонога, Бања Лука
ТАЈКУН 2, улога: Снежа Јакшић, режија: Јелена Гавриловић и Иван Стефановић, ФИРЕФЛY
РЕКА, улога: Медицинска сестра, режија: Вељко Мићуновић

 

Награде:


„Предраг Пеђа Томановић“ , за најбољег студента Академије уметности Нови Сад у 2015.
години, са просеком 10,00.
Стеријина награда за најбољу младу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „ Ко је убио
Џенис Џоплин?“ на 65. Стеријином позорју 2020.
Награда листа Дневник за најбоље глумачко оставрење на 65. Стеријином позорју за улогу
Џенис Џоплин у представи „ Ко је убио Џенис Џоплин?“
Специјална награда града Крагујевца на 15. Јоакимфесту за улогу Џенис Џоплин у представи
„Ко је убио Џенис Џоплин?“
„Предраг Пеђа Томановић“, 2020. за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“
Годишња награда СНП-а, за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“
Награда за најбољу младу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“ Фестивал Петар Кочић, Бања Лука

Глумица вечери на Виминациум фест-у, за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“
Златна фибула, глумачка награда, најбоља глумица Вуминациум фест-а, за улогу Џенис Џоплин у
представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“
Награда за најбољу женску улогу, за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“ на фестивалу Театар на раскршћу у Нишу
Награда „Златна маска“ Трема фест-а у Руми за партнерску игру и најбољу представу „Гидионов
чвор“, ГП Бечеј
Награда „Зоранов брк“ за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“ на
фестивалу Дани Зорана Радмиловића
Награда за најбољу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“ на
Трема фест-у у Руми
Награда за најбољу младу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“ на Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину
Награда Милош Црњански за савремено стваралаштво за 2022. годину „Искра културе“

Милан Ковачевић

Рођен 7. јуна 1972. у Земуну.

Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Петра Банићевића и стални је члан Драме Српског народног позоришта у Новом Саду.

 

У ГП „ Семберија“ игра улогу Хасанаге у представи Хасанагиница у режији Душана Тузланчића

 

Улоге у Српском народном позоришту

Аутобиографија Бранислава Нушића, у режији Предрага Штрпца, СНП Нови Сад
Шекспир у Кремљу И. Штивичића, у режији Ленке Удовички, Teatar Ulysses Бриони, Хрватска
Иванов / Иванов А. П. Чехова у режији Предрага Штрпца
Насртаји на њен живот Мартина Кримпа у режији Анђелке Николић
Зоза / Барбело, о псима и деци Биљане Србљановић у режији Предрага Штрпца
Ден / Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић
Добар дечак Милана Марковића у режији Предрага Штрпца
Свиња / Диско свиње Е. Волша у режији Предрага Штрпца
Тибалт / Ромео и Јулија В. Шекспира у режији Предрага Штрпца
Месру / Расправа П. Маривоа у режији Слађане Килибарде
Ра / Као да Б. Димитријевић режија П. Штрпца
Војник / Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевић у режији Егона Савина
Зуби А. Новаковић у режији П. Штрпца
Инспектор Кредок / Најављено убиство А. Кристи режија К. Крнајски
Смрдић/ Родољупци Ј. С. Поповић у режији Соње Вукићевић
Бели/ Наказе Б. Шпањевић у режији Н. Петроње
Масни / Шине или Бог нас погледао М. Марковић у режији Д. Мамуле
Марато / Декамерон према мотивима Ђ. Бокача написала Ана Ђорђевић, у режији Ане Томовић
више улога / На Дрини ћуприја Иво Андрић, режија и текст Кокан Младеновић
Осмооки / Фортинбрас се напио, Ј. Гловацки, режија Н. Завишић
Жутилов / Родољупци, Ј. С. Поповић, режија Р. Чупић
Чивер – Шериф / Вештице из Салема, Артур Милер, режија и адаптација Никита Миливојевић
Смрдљива бајка / аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић
Tиресија / Антигона 1918, Маја Тодоровић, режија Милан Нешковић
Најусамљенији кит на свету, Тијана Грумић, режија Зијах А. Соколовић
Смедерево 1941, режија и текст Ана Ђорђевић
Јованча на путу око света, према делу Бранислава Нушића, режија Золтан Пушкаш
Калибан / Бура, по делу Вилијама Шекспира, режија Кокан Младеновић
Адам Катић / Деобе, Добрица Ћосић, режија Jуг Радивојевић
Травничка хроника, Иво Андрић, режија и драматизација Никита Миливојевић
Џон Пиерпонт Морган / Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић
Скендер / Велимир / Берлински зид, текст и режија Жељко Хубач

Остале улоге

Дар Милене Ђорђевић, у режији Милоша Ђорђевића,
Бајкохолик Милене Ђорђевић, у сопственој режији, Кућа Краља Петра, Београд,
Kirschgarten (Вишњик) А.П.Чехова, у режији П. Штрпца (Лопахин), Luzerner Theater Луцерн, Швајцарска,
Човек звани Чe Божидара Кнежевића (Кабил, римски легионар),
Злочин и казна Ф.М. Достојевског (Разумихин) у режији Ивана Церовића
Шест лица тражи писца Л. Пирандела (Отац) у режији Ивана Церовића
Парче ноћи Ђорђа Милосављевића (Буле) у режији Горана Вукелића, Позориште младих, Нови Сад
Амадеус П. Шефер режија Јовица Павић (Вентичели), Народно Позориште Суботица
Дуги живот Краља Освалда В. Лукић у режији Н. Шћепановића (Краљ Освалд), Народно Позориште Суботица
Еуропејци Хаувард Баркер у режији Жанка Томића, Народно Позориште Суботица
Вирус С. Ковачевић, Звездара театар, Београд
Марко Краљевић С. Ковачевић, БДП Београд,
Радници умиру певајући О. Димитријевић у режији А. Николић (Зоран), БИТЕФ Театар Београд
Рањени орао М. Ј. Мир-Jам у режији И. Церовића (Гојко)
Порно Б. Кнежевић у режији И. Церовића (Сијамски близанац)
Лептирица М. Глишић (Страхиња)
Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија режија С. Џепароски (Пилот)
The Typists Murray Schisgal у режији А. Силарда (Мушкарац)
Commedia dell’Arte у режији П. Банићевића (Dottore)
Прерушени компилација текстова режија П. Банићевић
Дон Жуан у паклу Г. Б. Шоу режија В. Топалов (Статуа)
Hamlet all stars режија Д. Селаковић (Хамлет), Позориште младих Нови Сад
Deja Vu Д. Виткијевич у режији М. Таталовића (Лудак)
Бановић Страхиња Д. М. Михиз у режији М. Таталовића (Б. Страхиња)
A Clockwork Orange А. Бургес у режији И. Церовића (Алекс)
Едмонд Д. Мамет у режији Оље Ђорђевић (Nigger)
Кући Љ. Разумовска у режији М. Плетел (Ожиљак)
Вере и завере А. Тишма у режији Д. Петровића

У филмовима:
Рингераја, сценарио и режија Ђорђе Милосављевић
Код куће ,у режији Ненада Микалачког
Доручак од папира, у режији Марка Ружића
Угодно поподне, у режији Д. Н. Краљачић
Вир, у режији Бојана Вука Косовчевића (Водник-официр)
Вис–а–Вис, у режији Синише Галића

У ТВ серијама:
Фолк Душана Милића (Willy)
Вратиће се роде
Село гори, а баба се чешља Радоша Бајића (Инспектор)

Сложна браћа ( Ђани)

Режирао је ТВ серију Доктор Делта и Супер Добрица, као и представе: У пламену страсти И. М. Лалића, Развојни пут Боре Шнајдера А. Поповића, Лер Маје Пелевић, Црвенкапа А. Поповића, Није човек ко не умре Велимира Стојановића, Лапин Лапин Колине Сероу, Сакати Били са Инишмана Мартин МекДона, Бајкохолик Милене Ђорђевић

Марија Новаковић

Марија Новаковић рођена у Зрењанину 1996.године. Дипломирала на Академији драмских умјетности у Тузли 2018.године, у класи професора Дамира Алтумбабића, представом „Пијани“ Ивана Вирипајева. Прву значајну позоришну улогу остварила је у представи „Мир“, у режији Дамира Алтумбабића, затим играла у представама „Миришу ли јорговани у Њујорку?“ у режији Алена Шимића, „Мајка храброст и ја“ и „Коса“,у режији Душанке Беладе, „У име оца“, у режији Дарела Тулона, „Игра ума“, у режији Џордана Паркса. У Градском позоришту „Семберија“ остварила је улоге: – Сибила у представи „Комедија ометена у развоју“ Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића, – Она у представи „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића, – Маја (Саша) у представи “Иваново самоубиство” по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића. – Маргарита у представи „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић и улогу у поетском театру “Морнар без компаса” по поезији Мирослава Анттића у сценској поставци Валентине Видаковић. Добитница је награде за најбољу глумицу на 4. Интернационалном фестивалу едукативног театра у Зеници и Специјалне награде за најбољу младу глумицу на “Живи фесту” у Живиницама 2021. године.

Соња Дамјановић

Рођена 1974. у Берну (Швајцарска).

 

Академију уметности у Новом Саду завршила у класи проф. Боре Драшковића.

Играла у многим позориштима у Србији (Српско народно позориште, Народно позориште у Сомбору, Крушевачко позориште, Позориште младих…).

Првакиња Драме СНП и замјеник управника.

У ГП „ Семберија“ игра улогу Хасанагиницине мајке у представи Хасанагиница у режији Душана Тузланчића

Улоге у Српском народном позоришту

– Софија Суботић / Путујуће позориште Шопаловић, Љ. Симовић, режија Е. Савин
– Хасанагиница / Хасанагиница, Љ.Симовић, режија Љ. Мајера
– Хиполита / Сан летње ноћи, В. Шекспир, режија К. Младеновић, 2003.
– Салома / Салома_Reloaded, О. Вајлд, режија П. Штрбац, 2012.
– више улога / Пресрећни људи, П. Штрбац, режија П. Штрбац, 2012.
– више улога / Аутобиографија, Б. Нушић, режија П. Штрбац, 2014.
– Есе / Дан када смо се срели / The Day We Met Each Other, Б. Кнежевић, режија и сценографија П. Штрбац, 2015.
– Розика / Развојни пут Боре Шнајдера, А. Поповић, режија П. Штрбац, 2016.
– Јулка / Урнебесна трагедија Душана Ковачевића, режијa Мајa Гргић, 2017.
– Хепи енд (пројекат Егзодус) / Б. Кнежевић, режија П. Штрбац, 2018.
– Смрдљива бајка / аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић, 2018.
– Вида / Деобе, Добрица Ћосић, режија Jуг Радивојевић, 2021.

 

НАГРАДЕ:

– Стеријина награда за улогу Хасанагинице, Стеријино Позорје, Нови Сад
– Награда „Зоранов брк“, „Дани Зорана Радмиловића“, Зајечар
– Награда „Бора Станковић“, Позоришни Фестивал, Врање
– Повеља за изузетну глумачку улогу, Филмски фестивал, Ниш
– Награда „Златна мимоза“ за најбољу глумицу, Филмски Фестивал, Херцег Нови
– Награда „Златна арена“ за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Новом Саду
– Почасна повеља за улоге у серијама „Јагодићи“, „Војна Академија“, „Сва та равница“, „Вере и завере“, „Лисице“ и „Наша мала клиника“
– Награда филмских критичара и новинара за најбољу филмску улогу, Филмски фестивал, Херцег Нови

Facebook-f Instagram Youtube

Резервишите карту:

Please enable JavaScript in your browser to complete this form.
Број карата