Стални ансамбл

Михаило Максимовић

Михаило Максимовић, рођен 1985. године у Београду. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 2008.године у класи професорке Гордане Марић.
Играо у многобројним представама у позоришту „Бошко Буха“. Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге у представама:
– „Комедија ометена у развоју“ Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића (Брат Јован)
– „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића (Бранкo Ћопић)
–  „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића (Он)
– „Гласови предграђа“, поетски театар по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова, у режији Давида Алића (Михаило/Шабељски)
– “Морнар без компаса”, поетски театар по поезији Мирослава Антића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић (Дени)
– “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића (бег Пинторовић) 
– “Државни лопов”, Фадила Хаџића у режији Ивана Петровића (Јоцо Шкобаљ)
–  “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича (Душица)
– “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића (Управник позоришта)
– “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове (Милан)
– “Певање и ћутање Софке Николић”, Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић
– “Веселе жене виндзорске”, Виљема Шекспира у режији Соње Петровић (Фалстаф)
–  “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Срета)
– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Парис, Тиресија, Зевс)
 
Остварио је улоге у филмoвима:  „Заједно“ Младена Матичевића (2011), “Срећан пут комшија” Пере Шпадића (2019), „Класа 2“ Миће Поповића (2024) и серијама „Здравствени водич“ Виолете Неданоски (2008), „Оно као љубав“ Горчина Стојановића (2009), „Ургентни центар“ (2014), „Андрија и Анђелка“ (2016), “Добро јутро комшија” Пере Шпадића 2019, “Боки мајсторе” Пере Шпадића 2021, “Кожа” Саше Хајдуковића 2024.
Синхронизатор бројних цртаних филмова.
Добитник награде Златна колајна „Маја Димитријевић“ за монодраму „Азбука-Вуков рјечник“ на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, 2009. године, побједник Фестивала малих сцена-монодрама Српске за монодраму “Азбука-Вуков рјечник” у Источном Сарајеву 2009. године.

Мирна Јовановић

Мирна Јовановић рођена 1990.године у Добоју. Дипломирала на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2013.године, у класи професора Југа Радивојевића.
Од 2020. године чланица је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварила улоге у представама:
– „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића (Магдалена)
–  „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића (Баба Милица)
–  „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића (Она)
– „Гласови предграђа“,  поетски театар Љубомира Симовића у сценској поставци Валентине Видаковић
–  “Иваново самоубиство” по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића (Мирна/Зинаида Савишна/Боркин)
–  “Срце више није моје” Горана Ибрајтера, у режији Ивана Петровића (Мелиха)
–  “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича (Шаци)
–  “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове (Ана)
– “Певање и ћутање Софке Николић”, Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић
–  “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Пела)
 – “Кавез”, поетски театар, у сценској поставци Валентине Видаковић
 

Вања Кртолина

Вања Кртолина рођена 1996.године у Сремској Митровици. Дипломирала на Факултету драмских и филмских умјетности Универзитета Синергија у Београду 2019.године у класи професора Ивана Јевтовића.

Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварила улоге у представама:
– „Комедија ометена у развоју“ Миливоја
 Млађеновића, у режији Душана Тузланчића (Капетаница)
– „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића (Зора)
– “Морнар без компаса”, поетски театар по поезији Мирослава Мике Антића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– “Иваново самоубиство” по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића (Вања/Бабакина/Косих)
– „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић (Сандра) 
– “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича (Ели)
– “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића (Драгиња Ружић) 
–  “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Нерсида)
– “Кавез”, поетски театар, у сценској поставци Валентине Видаковић
– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Калипсо, Елпенор)
 
Остварила улогу у ТВ серији „Ургентни центар“(2020).

Ненад Благојевић

Ненад Благојевић рођен је 1983.године у Бијељини. Дипломирао на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2010.године, у класи професорке Љиљане Благојевић.
Одиграо велики број представа и представа за дјецу у независној продукцији. Остварио улогу у панк опери „Дом за вјешање“ у режији Емира Кустурице 2010. године.
Од 2010. до 2011. године био је асистент професору Ивану Јевтовићу на предмету „Акробатика“, на Слобомир П Универзитету.
Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге у представама:
–  „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића (Хукабука)
–  „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића (Дјечачина Миле)
– „Гласови предграђа“, поетски театар по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића (Лимун/Лебедев)
–  “Срце више није моје”, Горана Ибрајтера, у режији Ивана Петровића (Милорад)
–  “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића (Муса)
– “Државни лопов”, Фадила Хаџића у режији Ивана Петровића (Марко Комадина)
–  “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича (Рита)
– “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића (Управник)
– “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове (Вучко)
– “Певање и ћутање Софке Николић”, Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић
– “Веселе жене виндзорске”, Виљема Шекспира у режији Соње Петровић (Рагби)
–  “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Стеван)
– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Ахил, Одисеј)
 
Остварио улоге у ТВ серијама: „Горки плодови“ Синише Ковачевића (2008), „Мирис кише на Балкану“ Љубише Самарџића (2010) „Ургентни центар“ (2020), “Добро јутро, комшија” Пере Шпадића (2020), “Бранилац” Јелене Светличић и Гојка Деспотовића сезона 2 (2024) и сезона 3 (2025).

Иван Петровић

Иван Петровић, рођен 1984.године у Бијељини. Дипломирао на Слобомир П Универзитету, Академији умјетности – одсјек за драмску и филмску умјетност, 2010.године, у класи професорке Љиљане Благојевић.
Од 2010. до 2013. године био је асистент професорима Југу Радивојевићу и Игору Дамњановићу на предмету „Глума“ на Слобомир П Универзитету.
Глумац и редитељ представа за дјецу у независној продукцији.
Од 2019. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“, у ком је остварио улоге у представама:
– „Комедија ометена у развоју“, Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића (Панургије)
– „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића (Стриц)
– „Гласови предграђа“, поетски театар по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– „Сада није јули“ Ђорђа Косића, у режији Стефана Гајића (Он)
– “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова, у режији Давида Алића (Иван/Иванов)
– „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић (Алберт)
– “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића (Ахмед)
– “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове (Инспектор)
– “Певање и ћутање Софке Николић”, Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић
– “Веселе жене виндзорске”, Виљема Шекспира у режији Соње Петровић (Безазленко)
– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Посејдон)
 
Остварио улоге у ТВ серијама „Горки плодови“, Синише Ковачевића (2008), “Код Веље”, Пере Шпадића (2021), , “Бранилац” Јелене Светличић и Гојка Деспотовића сезона 2 (2024) и сезона 3 (2025) и филму “Добро јутро комшија 5” Пере Шпадића (2018), “Добро јутро комшија 6” Пере Шпадића (2019).
Режирао представе: “Срце више није моје” Горана Ибрајтера (2021), “Државни лопов”  Фадила Хаџића (2022).
Добитник награде „Зоранов брк“ на Позоришном фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару, 2020.године.

Душан Ранковић

Душан Ранковић рођен у Шапцу 1991. године. Дипломирао на Факултету драмских и филмских умјетности Универзитета Синергија у Београду 2017. године у класи професорке Љиљане Благојевић.
Прву значајнију позоришну улогу остварио у монодрами „Чаплин”, коју је режирала Теа Пухарић. Од 2020. године члан је ансамбла Градског позоришта „Семберија“ у ком је остварио улоге у представама:
– „Комедија ометена у развоју“ Миливоја Млађеновића, у режији Душана Тузланчића (Чемер Љутица)
– „Голубија времена“, по тексту и у режији Миливоја Млађеновића (Учитељ) 
– „Гласови предграђа“, поетски театар по поезији Љубомира Симовића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– “Иваново самоубиство”, по мотивима А. П.Чехова у режији Давида Алића (Душан/Љвов)
– “Морнар без компаса”, поетски театар по поезији Мирослава Антића, у сценској поставци Валентине Видаковић
– “Хасанагиница”, Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића (Хусо)
– “Државни лопов”, Фадила Хаџића у режији Ивана Петровића (Срећко Пушкар Кики)
– “Најстарији занат”, Поле Вогел у режији Петера Српчича (Нарциса)
– “Мила, глумица у немилости”, Миливоја Млађеновића (Душан Ранковић)
– “Певање и ћутање Софке Николић”, Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић
– “Веселе жене виндзорске”, Виљема Шекспира у режији Соње Петровић (Фентон)
–  “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Граф Тривић)
 
Остварио је улоге у филму „Војна академија 3“ Дејана Зечевића (2016) и серијама: „Господин Игнис“ Луциана Мануциа (2014), „Шифра Деспот“ Радоша Бајића (2018), “Добро јутро,комшија” Пере Шпадића (2020), “Баш ме брига” Пере Шпадића (2021).

Никола Ристић

Никола Ристић, рођен је 2001. године у Бијељини.

Дипломираo је глуму 2024. године на Академији драмских умјетности у Тузли, у класи професорке Јасмине Челебић Тановић.

Као студент, остварио је улоге у представама:

–     „Вирус“ Синише Ковачевића — улога Саше

–     „Хвалисави војник“ Плаута — улога Сцеледра

–     „Зеко Зеко“ Колина Серoла — улога Жерар (дипломска представа)

Учесник је свечане академије „Духови времена“ поводом 105 година Гимназије „Филип Вишњић“ (2024), као и програма отварања Сусрета младих Републике Српске (2025). Био је члан жирија на „Данима комедије“ у Бијељини (2025).

Одиграо је велики број представа и представа за дјецу у независној продукцији.

Филмска искуства укључују пројекте , „Звук тишине“ (студентски филм), као и учешћа у више студентских филмова.

Члан је ансамбла  ГП “Семберија од сезоне 2025/26 у коме је остварио улоге у представама:

– алтернацију у представи “Хасанагиница” Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића (Суљо)

– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Менелај, Хермес, Телемах)

 

Драгана Арсенић

Драгана Арсенић, рођена 1997.године у Бањој Луци. Дипломирала на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, 2022.године у класи професорице Јелене Трепетове Костић.

Прву улогу остварила је, као студенткиња, у представи НПРС Бања Лука „Дервиш и смрт” у режији Дејана Пројковског, 2020.године. 

Од 2023.године чланица је ансамбла Градског позоришта „Семберија”, у ком је остварила улоге у представама:

– “Кумови”, Душана Ковачевића у режији Драгане Милошевски Попове (Кума)

– “Певање и ћутање Софке Николић”, Миливоја Млађеновића у режији Соње Петровић

–  “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Султана)

–  “Кавез”, поетски театар, у сценској поставци Валентине Видаковић  

Као и алтернације у представама:

– „Илузије“ Ивана Вирипајева, у режији Тијане Васић,  (Маргарита)

– “Сада није Јули” Ђорђа Косића у режијим Стефана Гајића (Она 1)

Сарадници

Бојана Милановић

Рођена 1990. у Руми.
Дипломирала је 2014. на Академији уметности у Новом Саду – одсек глума на
српском језику у класи Јасне Ђуричић и Сање Ристић Крајнов. Завршила
мастер студије 2015. код професора Радослава Миленковића. Чланица је Драме
Српског народног позоришта у Новом Саду.

У ГП „ Семберија“ игра:

  • улогу Хасанагинице у представи “Хасанагиница” у режији Душана Тузланчића 
  • улогу Софке Николић у представи “Певање и ћутање Софке Николић” у режији Соње Петровић
Улоге у Српском народном позоришту

– Дара / Госпођа министарка, Б. Нушић, режија: Радослав Миленковић
– Џенис Џоплин / Ко је убио Џенис Џоплин?, Тијана Грумић, режија: Соња
Петровић
– Млада / Деобе, Добрица Ћосић, режија: Jуг Радивојевић
– Голманов страх од пенала, Петер Хандке, режија: Ана Ђорђевић
– Калиопа / Мидлсекс, Џефри Јуџинидис, режија: Јована Томић
– Kод Вечите славине, Момчило Настасијевић, режија: Соња Петровић
– Ангелика, глумица / Мефисто, Клаус Ман, драматизација и режија: Харис
Пашовић
Остале улоге
– Мирна / Чудо у Поскоковој Драги, А. Томић, режија: Снежана Тришић, НП
Суботица
– Стела / Трамвај звани Жеља, Т. Вилијамс, режија: Стефан Вукић, СКЦНС
– Лариса / Праћка, Н. Кољада, режија: Соња Петровић, Пароброд Београд
– Ћерка / Сладолед, М. Гавран, режија: Ивана Јаношев, Позориште младих Нови
Сад
– Светлост-Ноћ, Плава птица, М. Метерлинк, режија: Соња Петровић, НП
Сомбор
– Нона / Кокошка, Н. Кољада, режија: Жанко Томић, НП Суботица
– Калоника-Атина 2000 / Лисистрата, режија: Јована Томић, НП Суботица
– Лејла / Конопац, П. Хамилтон, режија: Оливера Ђорђевић, НП Суботица

– Радник6-Ћерка-Медицинска сестра / Радничка хроника, П. Михајловић,
режија: Вељко Мићуновић, НП Суботица
– Ајлин / Месец изнад Бафала, К. Лудвиг, режија: Даријан Михајловић, НП
Суботица
– Хелен / Сакати Били са Инишмана, М. Мекдона, режија: Јасна Ђуричић
– Моника / Три зиме, Т. Штивичић, режија: Јасна Ђуричић
– Корин / Гидионов чвор, Џ. Адамс, Градско позориште Бечеј

Улоге у филмовима:

Хероји радничке класе, улога: Певачица, режија: Милош Пушић

Улоге у серијама:

АДВОКАДО, улога: Зои, режија Никола Пејаковић, продукција Босонога, Бања Лука
ТАЈКУН 2, улога: Снежа Јакшић, режија: Јелена Гавриловић и Иван Стефановић, ФИРЕФЛY
РЕКА, улога: Медицинска сестра, режија: Вељко Мићуновић

Награде:

„Предраг Пеђа Томановић“ , за најбољег студента Академије уметности Нови Сад у 2015.
години, са просеком 10,00.
Стеријина награда за најбољу младу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „ Ко је убио
Џенис Џоплин?“ на 65. Стеријином позорју 2020.
Награда листа Дневник за најбоље глумачко оставрење на 65. Стеријином позорју за улогу
Џенис Џоплин у представи „ Ко је убио Џенис Џоплин?“
Специјална награда града Крагујевца на 15. Јоакимфесту за улогу Џенис Џоплин у представи
„Ко је убио Џенис Џоплин?“
„Предраг Пеђа Томановић“, 2020. за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“
Годишња награда СНП-а, за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“
Награда за најбољу младу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“ Фестивал Петар Кочић, Бања Лука

Глумица вечери на Виминациум фест-у, за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“
Златна фибула, глумачка награда, најбоља глумица Вуминациум фест-а, за улогу Џенис Џоплин у
представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“
Награда за најбољу женску улогу, за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“ на фестивалу Театар на раскршћу у Нишу
Награда „Златна маска“ Трема фест-а у Руми за партнерску игру и најбољу представу „Гидионов
чвор“, ГП Бечеј
Награда „Зоранов брк“ за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“ на
фестивалу Дани Зорана Радмиловића
Награда за најбољу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“ на
Трема фест-у у Руми
Награда за најбољу младу глумицу за улогу Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис
Џоплин?“ на Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину
Награда Милош Црњански за савремено стваралаштво за 2022. годину „Искра културе“

Милан Ковачевић

Рођен 7. јуна 1972. у Земуну.

Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Петра Банићевића и стални је члан Драме Српског народног позоришта у Новом Саду.

 

У ГП „ Семберија“ игра улогу Хасанаге у представи Хасанагиница у режији Душана Тузланчића

 

Улоге у Српском народном позоришту

Аутобиографија Бранислава Нушића, у режији Предрага Штрпца, СНП Нови Сад
Шекспир у Кремљу И. Штивичића, у режији Ленке Удовички, Teatar Ulysses Бриони, Хрватска
Иванов / Иванов А. П. Чехова у режији Предрага Штрпца
Насртаји на њен живот Мартина Кримпа у режији Анђелке Николић
Зоза / Барбело, о псима и деци Биљане Србљановић у режији Предрага Штрпца
Ден / Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић
Добар дечак Милана Марковића у режији Предрага Штрпца
Свиња / Диско свиње Е. Волша у режији Предрага Штрпца
Тибалт / Ромео и Јулија В. Шекспира у режији Предрага Штрпца
Месру / Расправа П. Маривоа у режији Слађане Килибарде
Ра / Као да Б. Димитријевић режија П. Штрпца
Војник / Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевић у режији Егона Савина
Зуби А. Новаковић у режији П. Штрпца
Инспектор Кредок / Најављено убиство А. Кристи режија К. Крнајски
Смрдић/ Родољупци Ј. С. Поповић у режији Соње Вукићевић
Бели/ Наказе Б. Шпањевић у режији Н. Петроње
Масни / Шине или Бог нас погледао М. Марковић у режији Д. Мамуле
Марато / Декамерон према мотивима Ђ. Бокача написала Ана Ђорђевић, у режији Ане Томовић
више улога / На Дрини ћуприја Иво Андрић, режија и текст Кокан Младеновић
Осмооки / Фортинбрас се напио, Ј. Гловацки, режија Н. Завишић
Жутилов / Родољупци, Ј. С. Поповић, режија Р. Чупић
Чивер – Шериф / Вештице из Салема, Артур Милер, режија и адаптација Никита Миливојевић
Смрдљива бајка / аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић
Tиресија / Антигона 1918, Маја Тодоровић, режија Милан Нешковић
Најусамљенији кит на свету, Тијана Грумић, режија Зијах А. Соколовић
Смедерево 1941, режија и текст Ана Ђорђевић
Јованча на путу око света, према делу Бранислава Нушића, режија Золтан Пушкаш
Калибан / Бура, по делу Вилијама Шекспира, режија Кокан Младеновић
Адам Катић / Деобе, Добрица Ћосић, режија Jуг Радивојевић
Травничка хроника, Иво Андрић, режија и драматизација Никита Миливојевић
Џон Пиерпонт Морган / Тесла изуметник, текст и режија Небојша Брадић
Скендер / Велимир / Берлински зид, текст и режија Жељко Хубач

Остале улоге

Дар Милене Ђорђевић, у режији Милоша Ђорђевића,
Бајкохолик Милене Ђорђевић, у сопственој режији, Кућа Краља Петра, Београд,
Kirschgarten (Вишњик) А.П.Чехова, у режији П. Штрпца (Лопахин), Luzerner Theater Луцерн, Швајцарска,
Човек звани Чe Божидара Кнежевића (Кабил, римски легионар),
Злочин и казна Ф.М. Достојевског (Разумихин) у режији Ивана Церовића
Шест лица тражи писца Л. Пирандела (Отац) у режији Ивана Церовића
Парче ноћи Ђорђа Милосављевића (Буле) у режији Горана Вукелића, Позориште младих, Нови Сад
Амадеус П. Шефер режија Јовица Павић (Вентичели), Народно Позориште Суботица
Дуги живот Краља Освалда В. Лукић у режији Н. Шћепановића (Краљ Освалд), Народно Позориште Суботица
Еуропејци Хаувард Баркер у режији Жанка Томића, Народно Позориште Суботица
Вирус С. Ковачевић, Звездара театар, Београд
Марко Краљевић С. Ковачевић, БДП Београд,
Радници умиру певајући О. Димитријевић у режији А. Николић (Зоран), БИТЕФ Театар Београд
Рањени орао М. Ј. Мир-Jам у режији И. Церовића (Гојко)
Порно Б. Кнежевић у режији И. Церовића (Сијамски близанац)
Лептирица М. Глишић (Страхиња)
Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија режија С. Џепароски (Пилот)
The Typists Murray Schisgal у режији А. Силарда (Мушкарац)
Commedia dell’Arte у режији П. Банићевића (Dottore)
Прерушени компилација текстова режија П. Банићевић
Дон Жуан у паклу Г. Б. Шоу режија В. Топалов (Статуа)
Hamlet all stars режија Д. Селаковић (Хамлет), Позориште младих Нови Сад
Deja Vu Д. Виткијевич у режији М. Таталовића (Лудак)
Бановић Страхиња Д. М. Михиз у режији М. Таталовића (Б. Страхиња)
A Clockwork Orange А. Бургес у режији И. Церовића (Алекс)
Едмонд Д. Мамет у режији Оље Ђорђевић (Nigger)
Кући Љ. Разумовска у режији М. Плетел (Ожиљак)
Вере и завере А. Тишма у режији Д. Петровића

У филмовима:
Рингераја, сценарио и режија Ђорђе Милосављевић
Код куће ,у режији Ненада Микалачког
Доручак од папира, у режији Марка Ружића
Угодно поподне, у режији Д. Н. Краљачић
Вир, у режији Бојана Вука Косовчевића (Водник-официр)
Вис–а–Вис, у режији Синише Галића

У ТВ серијама:
Фолк Душана Милића (Willy)
Вратиће се роде
Село гори, а баба се чешља Радоша Бајића (Инспектор)

Сложна браћа ( Ђани)

Режирао је ТВ серију Доктор Делта и Супер Добрица, као и представе: У пламену страсти И. М. Лалића, Развојни пут Боре Шнајдера А. Поповића, Лер Маје Пелевић, Црвенкапа А. Поповића, Није човек ко не умре Велимира Стојановића, Лапин Лапин Колине Сероу, Сакати Били са Инишмана Мартин МекДона, Бајкохолик Милене Ђорђевић

Исидора Давидовић

Исидора (Гојко) Давидовић 

Исидора Давидовић, рођена 15. 8. 1999. године у Бијељини. Средњу школу завршила у Гимназији „Филип Вишњић“ у Бијељини 2018. године. Исте године уписује Општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву на којем тренутно пише дипломски рад.
Године 2025. дипломирала глуму на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци у класи професора Радослава Миленковића и стручног сарадника Николине Фригановић.
Улоге: 
– „Хекаба“ Еурипид у препјеву Бранка Плеше, режија Радослав Миленковић (улоге Хекабе и Одисеја) испитна представа играна у Народном позоришту Републике Српске
– „Арапска ноћ“ Роланд Шимелпфенинг, режија Милан Богдановић, Народно позориште Републике Српске (улога: Франциске Деке)
– „Иза тих очију“ текст и режија Небојша Илић, Градско позориште Јазавац, Бања Лука (Дјевојка; Она; Ћерка)
– „Жене (не) иду у рај“ текст: Марио Ћулум и Милан Гајић, режија Дајана Јосиповић, покрет Красива (улога: Софије)
Награде:
 – За улогу Хекабе и Одисеја у представи „Хекаба“: „Најбоља главна женска улога“ на „Чкаљиним данима“ у Крушевцу.
– „Уздарје“ за глумицу вечери на „Виминацијум фесту“;
– Награда „Царица Теодора“ на „Урбан фесту“ за најбољу женску улогу фестивала (за свих пет чланица ансамбла представе „Хекаба“).
 
У Градском позоришту ” Семберија” остварила улоге у представама:
– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Атина)

Милица Вокић

Милица Вокић, рођена 2000. године у Козарској Дубици.
 
Апсолвент је на Академији умјетности у Бањој Луци-одсјек глума, у класи професора Велимира Бланића.
Као студенткиња остварила улоге у представама: 
-“Опасне везе“, Народно позориште Републике Српске (Сесил де Воланж)
-“Наш разред”, Театар Вук, Београд (Рахелка/Маријана)

као и улогу Селме  у ТВ серији ” The Ark” сезона 2.

У Градском позоришту ” Семберија” остварила алтернације/улоге у представама:
– “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Пела)
– “Певање и ћутање Софке Николић” у режији Соње Петровић (Мариола)
– ,,Одисеј, стварање хероја”, Дивне Стојанов у режији Ивана Вање Алача (Лијепа Јелена, Антиклеја, Пенелопа, Политес)

Соња Дамјановић

Рођена 1974. у Берну (Швајцарска).

Академију уметности у Новом Саду завршила у класи проф. Боре Драшковића.

Играла у многим позориштима у Србији (Српско народно позориште, Народно позориште у Сомбору, Крушевачко позориште, Позориште младих…).

Од 2018, године, стални је члан ансамбла СНП Нови сад, првакиња драме.

У ГП „ Семберија“ игра:

  • улогу мајке Хасанагинице у представи “Хасанагиница” у режији Душана Тузланчића 

УЛОГЕ У СНП Нови Сад:

 Софија Суботић / Путујуће позориште Шопаловић, Љ. Симовић, режија Е. Савин
– Хасанагиница / Хасанагиница, Љ.Симовић, режија Љ. Мајера
– Хиполита / Сан летње ноћи, В. Шекспир, режија К. Младеновић, 2003.
– Салома / Салома_Reloaded, О. Вајлд, режија П. Штрбац, 2012.
– више улога / Пресрећни људи, П. Штрбац, режија П. Штрбац, 2012.
– више улога / Аутобиографија, Б. Нушић, режија П. Штрбац, 2014.
– Есе / Дан када смо се срели / The Day We Met Each Other, Б. Кнежевић, режија и сценографија П. Штрбац, 2015.
– Розика / Развојни пут Боре Шнајдера, А. Поповић, режија П. Штрбац, 2016.
– Јулка / Урнебесна трагедија Душана Ковачевића, режијa Мајa Гргић, 2017.
– Хепи енд (пројекат Егзодус) / Б. Кнежевић, режија П. Штрбац, 2018.
– Смрдљива бајка / аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић, 2018.
– Вида / Деобе, Добрица Ћосић, режија Jуг Радивојевић, 2021.
– Незаборавак, поточница, змијске очи, Мина Петрић, режија Тара Митровић, 2024.

ОСТАЛЕ УЛОГЕ

Декамерон, дан раније, А. Гловацки, режија Јагош Марковић – Неифила
Хамлет, В.Шекспира, режија Драгољуб Селаковић – Офелија
Виловњак од западних страна, режија Милан Караџић
Дантонова смрт, Г. Бихнера, режија Даријан Михајловић – Јулија

НАГРАДЕ

Стеријина награда за улогу Хасанагинице, Стеријино Позорје, Нови Сад

Награда „Зоранов брк“, „Дани Зорана Радмиловића“, Зајечар

Награда „Бора Станковић“, Позоришни Фестивал, Врање

Повеља за изузетну глумачку улогу, Филмски фестивал, Ниш

Награда „Златна мимоза“ за најбољу глумицу, Филмски Фестивал, Херцег Нови

Награда „Златна арена“ за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Новом Саду

Почасна повеља за улоге у серијама „Јагодићи“, „Војна Академија“, „Сва та равница“, „Вере и завере“, „Лисице“ и „Наша мала клиника“

Награда филмских критичара и новинара за најбољу филмску улогу, Филмски фестивал, Херцег Нови

Биљана Кескеновић

Рођена 1966. године у Новом Саду.

Дипломирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића.
Члан је глумачког ансамбла Народног позоришта Сомбор од 1988. године; првакиња драме.
Биљана Кескеновић је била управница Народног позоришта Сомбор у периоду од 2008. до 2014. године.

У Градском позоришту ” Семберија” игра улогу Хасанагине мајке у представи “Хасанагиница” Љубомира Симовића у режији Душана Тузланчића

Улоге у Народном позоришту Сомбор:

  • Глас маме, ТРИ ПРАСЕТА режија: Немања Бакић (2025.)
  • Савета, његова жена, ПРОТЕКЦИЈА режија: Милан Нешковић (2024.)
  • Јевреса, ЉУДИ ОД ВОСКА режија: Иван Вања Алач (2024.)
  • Руменка, РАДОВАН ТРЕЋИ режија: Вито Тауфер (2023.)
  • Алице Лумлеy/госпођа Јенкинс/путница, БЕСНИЛО режија: Борис Лијешевић (2023.)
  • МИЛЕВА режија: Аница Томић (2022.)
  • завереник 3, краљица Росамунда, народ, све судије, један сељак, пацов 1, Пил – мајор Ибијеве војске, ИБИ ТХЕ ГРЕАТ режија: Андраш Урбан (2021.)
  • Госпођа Мартин, ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА режија: Ива Милошевић (2020.)
  • Ерна, ПРЕДСЕДНИЦЕ режија: Јана Маричић (2020.)
  • СЕМПЕР ИДЕМ режија: Горчин Стојановић (2019.)
  • Госпођа Пернел, ТАРТИФ режија: Игор Вук Торбица (2019.)
  • Џулија, ТЕНОР НА ЗАЈАМ режија: Оља Ђорђевић (2018.)
  • ЕМА, МАЕСТРО режија: Милан Нешковић (2017.)
  • ГОГОЛАНД режија: Андраш Урбан (2016.)
  • Мара, ДОКТОР НУШИЋ режија: Кокан Младеновић (2014.)
  • Марушка, сеоска крчмарица у улози краљице Гертруде, ПРЕДСТАВА ХАМЛЕТА У СЕЛУ МРДУША ДОНЈА режија: Кокан Младеновић (2012.)
  • Лили Карамазова, СЕСТРЕ КАРАМАЗОВЕ режија: Радослав Миленковић (2011.)
  • Сара, његова жена, ОКУПАЦИЈА режија: Душан Петровић (2010.)
  • Маре, КАТЕ КАПУРАЛИЦА режија: Јагош Марковић (2010.)
  • Луда Вера (у видео материјалу), ПРОЈЕКЦИЈА режија: Борис Лијешевић (2009.)
  • Даница, ЛЕПЕТ МОЈИХ ПЛУЋНИХ КРИЛА режија: Марко Манојловић (2009.)
  • ВИА БАЛКАН режија: Горчин Стојановић (Путовање), Ларy Заппиа (Нигде другде), Кокан Младеновић (Путоказ) (2007.)
  • Јелица, ЛАЖА И ПАРАЛАЖА режија: Горчин Стојановић (2006.)
  • Ката, ПАРАДОКС режија: Егон Савин (2005.)
  • Госпођица Фернивал, МРАЧНА КОМЕДИЈА режија: Оливера Ђорђевић (2005.)
  • Даница Чворовић, БАЛКАНСКИ ШПИЈУН режија: Кокан Младеновић (2005.)
  • Зивка Поповић, ГОСПОЂА МИНИСТАРКА режија: Горчин Стојановић (2004.)
  • Ера Николајевна, МРТВЕ УШЕ режија: Татјана Мандић Ригонат (2003.)
  • Навигатор Жорж, Трамвајђика, Умов, Шмирнова, Журскаја, Мадам
  • Римска, Прироткина, Наташа, Николај Иванович, МАЈСТОР И
  • МАРГАРИТА режија: Кокан Младеновић (2003.)
  • Норма, РАДОСТ УБИЈАНЈА режија: Душан Петровић (2002.)
  • Ана Дандоло, ОПСАДА ЦРКВЕ СВЕТОГ СПАСА режија: Кокан Младеновић (2002.)
  • Госпођа Бергман, БУЂЕНЈЕ ПРОЛЕЋА режија: Горчин Стојановић (2001.)
  • Маргрете, КОПЕНХАГЕН режија: Ања Суша (2001.)
  • Султана, његова жена, ЗЛА ЖЕНА режија: Љубослав Мајера (1998.)
  • Анђа, СУМНЈИВО ЛИЦЕ режија: Јагош Марковић (1998.)
  • Герда, АФЕРА НЕДУЖНЕ АНАБЕЛЕ режија: Кокан Младеновић (1997.)
  • Лаурета, ДЕКАМЕРОН – ДАН РАНИЈЕ режија: Јагош Марковић (1996.)
  • Маре, КАТЕ КАПУРАЛИЦА (СТАРА) режија: Јагош Марковић (1995.)
  • Роуз, ЛУНАСА режија: Душан Петровић (1995.)
  • Гордана – жена, ГОРДАНА режија: Зоран Ратковић (1994.)
  • Јуца, ФИШКАЛ ГАЛАНТОМ режија: Душан Петровић (1994.)
  • графица Розине, ФИГАРОВА ЖЕНИДБА ИЛИ ЛУДИ ДАН режија: Кокан Младеновић (1994.)
  • Анжелика, Пинглеова жена, ХОТЕЛ ПРОМАЈА режија: Љубомир Драшкић (1993.)
  • Елвира, ДОН ЖУАН режија: Зоран Ратковић (1993.)
  • И мапет стражарка, КО СЕ ШУНЈА ИЗА ЖБУНЈА режија: Зоран Ратковић (1993.)
  • ТАЛЕНТИ И ОБОЖАВАОЦИ режија: Љубомир Драшкић (1992.)
  • Бјанка, УКРОЋЕНА ГОРОПАД режија: Зоран Ратковић (1992.)
  • 2. жена, РАДО ИДЕ СРБИН У ВОЈНИКЕ режија: Зоран Ратковић (1991.)
  • МАЛА ШКОЛА РОКЕНРОЛА режија: Јагош Марковић (1991.)
  • Дијана, кнегиња де Линијер, ДВЕ СИРОТИЦЕ режија: Славенко Салетовић (1991.)
  • КАМО НОЋИ, КАМО ДАНИ режија: Радослав Златан Дорић (1991.)
  • Жужа, Клотилдина кћерка, ПЕПЕЛЈУГА режија: Јакша Злодре (1990.)
  • Леди Виндермир, ЛЕПЕЗА ЛЕДИ ВИНДЕРМИР режија: Гордана Лебовић (1990.)
  • Клара, модискиња, ФЛОРЕНТИНСКИ ШЕШИР режија: Љубомир Драшкић (1990.)
  • Виолета Бузанчић, глумица, СТРАНКАДЖИЈЕ режија: Радослав Златан Дорић (1990.)
  • Славица Стојановић, МАЛА режија: Владимир Лазић (1990.)
  • КОД ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ режија: Ненад Бојић (1989.)
  • Госпођа Серби, ДИВЛЈА ПАТКА режија: Петар Вечек (1989.)
  • Ела, кћи председникова, МИСТЕР ДОЛАР режија: Александар Дундеровић (1989.)
  • Ана, ПА ТО ЈЕ ДА ПОШИЗИШ режија: Радослав Златан Дорић (1988.)
  • Јелена Андрејевна, УЈКА ВАНЈА режија: Петар Вечек (1988.)
  • Антигона, СЕДМОРИЦА КАКО БИСМО ИХ ДАНАС ЧИТАЛИ режија: Љубослав Мајера (1988.)

Награде:

  • Три награде за глумачко остварење на Фестивалу професионалних позоришта Војводине за улогу Герде у престави АФЕРА НЕДУЖНЕ АНАБЕЛЕ; за улогу Живке Поповић у представи ГОСПОЂА МИНИСТАРКА; за улогу Кате у представи ПАРАДОКС;
  • Две награде “Ћуран” на фестивалу Дани Комедије у Јагодини за улогу Кате у представи ПАРАДОКС и за улогу Маре у представи ДОКТОР НУШИЋ;
  • глумачка награда за најбољу партнерску игру на фестивалу Вршачка позоришна јесен за улогу Грофице у представи ФИГАРОВА ЖЕНИДБА,
    глумачка награда на Фестивалу Љубиша Јовановић у Шапцу за улогу Маре у представи КАТЕ КАПУРАЛИЦА;
  • награда Никола Милић на фестивалу у Јагодини за улогу Госпођице Фернивал у представи МРАЧНА КОМЕДИЈА;
  • На фестивалу 20. Глумачке свечаности ”Миливоје Живановић” у Пожаревцу награда глумица вечери по одлуци стручног жирија за улогу Маре у представи ДОКТОР НУШИЋ
  • Годишња похвала Српског народног позоришта за изузетно глумачко остварење за улогу Анђе у представи АНИКА И ЊЕНА ВРЕМЕНА (2018.) Српског народног позоришта, Нови Сад
  • Награда за најбољу женску улогу на 26. Фестивалу позоришне класике у Вршцу за улогу Анђе у представи АНИКА И ЊЕНА ВРЕМЕНА Српског народног позоришта, Нови Сад
  • Награда за најбољу женску улогу на 68. Фестивалу професионалних позоришта Војводине, за улогу Анђе, у представи АНИКА И ЊЕНА ВРЕМЕНА Српског народног позоришта, Нови Сад
  • Награда за најбољу женску улогу на 8. театарском фестивалу „Позоришно пролеће” у Шапцу, за улогу Јевресе у представи ЉУДИ ОД ВОСКА.
  • Награда за најбољу женску улогу на 73. Фестивалу професионалних позоришта Војводине, за улогу Руменке у представи РАДОВАН ТРЕЋИ
  • Награда за најбоље глумачко остварење за женску улогу на 31. Међународном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“, за улогу Руменке у представи РАДОВАН ТРЕЋИ.
  • Статуета „Миливоје Живановић“ на 29. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ у Центру за културу Пожаревац за улогу Јевресе у представи ЉУДИ ОД ВОСКА.

Игор Грекса

Рођен 1986. године у Сремској Митровици.


Основну и средњу школу завршио у Шиду.
Основне студије глуме завршио 2016. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Никите Миливојевића и асистената Бориса Лијешевића и Јелене Ђулвезан. Мастер студије глуме завршио 2019. године на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Никите Миливојевића.
Члан ансамбла Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици.

У ГП “Семберија” игра улогу Јусуфа у представи Хасанагиница у режији Душана Тузланчића.
 

Улоге у Народном позоришту Суботица:
– Емануел Лехман („Трилогија Лехман“ Стефано Массини/Бен Поwер, режија Игор Павловић)
– Фајт Кунц („Франциска“ Франк Ведекинд, режија Југ Ђорђевић)
– Залагаоничар („Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878.“ Албина
Подградска, режија Анђелка Николић, Народно позориште Суботица/Хартефакт)
– Газда Јовица, Младен („Народни посланик“ Бранислав Нушић, режија Снежана Тришић,
Народно позориште Суботица / Истарско народно казалиште)
– Ален Реј („Бог масакра“ Јасмина Реза, режија Јана Маричић)
– Тошица („Избирачица“ Коста Трифковић, режија Ива Милошевић)
– Ђакон Авакум („Кус петлић“ Александар Поповић, режија Милан Нешковић)
– Пол („Месец изнад Бафала“ Кен Лудвиг, режија Даријан Михајловић)

– Били Клавен („Сакати Били са Инишмана“ Мартин Макдона, режија Петар Јовановић)
– Радник („Радничка хроника“ Петар Михајловић, режија Вељко Мићуновић)
– Сабо („Конопац“ Патрик Хамилтон, режија Оља Ђорђевић)
– Срета („Зла жена“ Јован Стерија Поповић, режија Ива Милошевић)
– Хортенсио („Укроћена горопад“ Виљем Шекспир, режија Оља Ђорђевић)
– Кинесија, Стрипер („Лисистрата“ Аристофан, режија Јована Томић)
– Васја („Кокошка“ Николај Кољада, режија Жанко Томић)
– Мали Чарлс Ејкен („Август у округу Осејџ“ Трејси Летс, режија Александар Божина)
– Милисав („Сумњиво лице“, Бранислав Нушић, режија Предраг Штрбац
– Акаст („Мизантроп“, Жан Б.П. Молијер, режија Ђурђа Тешић)
– Лени Ганц („Гласине“, Нил Сајмон, режија Оља Ђорђевић)
– Џорџ Пигден („2 у 1“, Реј Куни, режија Петар Јовановић)
– Мајор Атертон, Андре, водник Ђока („Ружење народа у два дела“, Слободан Селенић,
режија Андраш Урбан)
– „Сабрана дела Господа Бога“, Лонг, Мартин, Тиченор, режија Владимир Попадић

Улоге у Позоришту младих Нови Сад:
– Глумац („39 степеника“ Патрик Барлоу, режија Игор Павловић, Позориште младих Нови Сад и
Градско позориште Бечеј)
– Тацијус Каматус („Лепотица и звер“, Стеван Копривица, режија Милош Јагодић, Позориште младих
Нови Сад)
– Рођак, Конобар („Енциклопедија изгубљеног времена“, Слободан Шнајдер, режија Сњежана
Бановић, Позориште младих Нови Сад, 2015.)
Улоге у Српском народном позоришту Нови Сад:
– Блок („Кафка – Масцхине“, Франц Кафка и Ката Ђармати, режија Вељко Мићунивић, Српско
народно позориште Нови Сад)

Сценски покрет:
– Сценски покрет у представи „Ја, Тодор“ (режија Јана Маричић, Народно позориште „Тоша
Јовановић“ Зрењанин)
– Сценски покрет у представи „Секс за почетнике“ (режија Јана Маричић, Позориште младих
Нови Сад)
– Сценски покрет у представи „Вања, Соња, Маша и остали“ (режија Ксенија Крнајски,
Атеље 212, Београд)
– Сценски покрет у представи „Народни посланик“ (режија Снежана Тришић, Народно
позориште Суботица / Истарско народно казалиште Пула)
– Сценски покрет у представи „ОБЛАЦИ Душан Васиљев: псеудобиографија и
фантазмагорија“ (текст Нина Плавањац, режија Стеван Бодрожа, Народно позориште
Кикинда)
– Сценски покрет и асистент режије у представи „Светионик“ (режија и адаптација Иван Вања
Алач, копродукција Хеартефацт и позориште Промена, Нови Сад)
– Сценски покрет у представи „Ревизор“ (режија Петар Јовановић, копродукција Српско
народно позориште и Позориште младих Нови Сад)

– Сценски покрет у представи „Мајор и Хелена“ (ауторски пројекат Алексе Јовчића, по
мотивима романа „Мајор и Хелена“ Маје Бекчић Петровић, позориште Промена, Нови
Сад)
– Сценски покрет у представи „Неодустајање“, ауторски пројекат Марије Меденице,
Академија уметности и Српско народно позориште, Нови Сад
– Сценски покрет у представи „Хасанагиница“ (режија Душан Тузланчић, Градско
позориште Семберија, Бијељина)
– Сценски покрет у представи „Најнормалнији човек на свету“ (режија Миља Мазарак,
Народно позориште Суботица)
– Сценски покрет у представи „Код вечите славине“ (режија Соња Петровић, Српско
народно позориште Нови Сад)
– Сценски покрет у представи „Кус петлић“ (режија Милан Нешковић, Народно позориште
Суботица)
– Сценски покрет у представи „Ја сам Акико и ја сам супер“ по мотивима књиге „Ја сам
Акико“ (режија Миља Мазарак, Фестивал монодраме за децу, Змајеве дечје игре)
– Сценски покрет у представи „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“ (режија Игор Павловић,
Српско народно позориште Нови Сад)
– Сценски покрет у представи „Густав је крив за све“ (концепт и режија Кокан
Младеновић, позориште Деже Костолањи Суботица)
– Сценски покрет у представи „Радничка хроника“ (режија Вељко Мићуновић, Народно
позориште Суботица)
– Сценски покрет у представи „Сањари будућности“ (режија Роберт Рапоња, Форт Форно
Театар, Бале, Хрватска )
– Сценски покрет у представи „Кисеоник“ (режија Миља Мазарак, Народно позориште
Сомбор)
– Сценски покрет у представи „Три мускетара“ (режија Предраг Штрбац, Дечје позорите
Суботица)
– Сценски покрет у представи „Најусамљенији кит на свету“ (режија Зијах Соколовић,
Српско народно позориште Нови Сад)
– Сценски покрет у представи „Укроћена горопад“ (режија Оља Ђорђевић, Народно
позориште Суботица)
– Сценски покрет у представи „Идеалан муж“ (режија Предраг Штрбац, Београдско драмско
позориште)
– Сценски покрет у представи „Извини мама“ (режија Тодор Валов, Дечје позориште
Суботица)
– Сценски покрет у представи „Пустоловине Тома Сојера“ (режија Предраг Штрбац, Дечје
позориште Суботица)
– Сценски покрет у представи „Орфеј“ (режија Тодор Валов, Дечје позориште Суботица)
– Сценски покрет у представи „Можда сам ја“ (режија Оља Ђорђевић, драмски студио
Дечјег позоришта Суботица)
– Наставник сценског покрета у драмском студију Основне балетске школе „Раичевић“
Суботица

Награде, признања:
– Глумац вечери на фестивалу „Нушићеви дани“, за улогу Тошице у представи „Избирачица“,
Смедерево 2022. године

– Награда за најбољу епизодну улогу (Ђакон Авакум), Фестивал професионалних
позоришта Војводине, Зрењанин 2022. године
– Награда за најбоље глумачко остварење (Ђакон Авакум), Међународни фестивал
класике „Вршачка позоришна јесен“, 2021. године
– Награда за епизодну улогу (Ђакон Авакум), Стеријино позорје 2021. године
– Награда за сценски покрет у представи „Густав је крив за све“ (концепт и режија Кокан
Младеновић), Фестивал професионалних позоришта Војводине, Зрењанин 2021. године
– Стеријина награда за сценски покрет у представи „Радничка хроника“ Петра Михајловића,
режија Вељко Мићуновић, Народно позориште Суботица, Нови Сад 2020. године
– Победник Фестивала монодраме за децу (Змајеве дечје игре), са представом „Од
тачке до бескраја“ концепт и режија Санела Милошевић, децембар 2019. године
– глумац сезоне у Народном позоришту у Суботици, по оцени стручног жирија, Суботица
2017. године
– најбоља представа фестивала по оцени стручног жирија и дечјег жирија за представу
„Машта и мим“, на Фестивалу Еколошког Позоришта – ФЕП, Бачка Паланка 2017. године
– Награда Фондације „Мали принц“ за постигнуте врхунске резултате у уметности, Нови
Сад 2017. године
– најбољи ауторски пројекат, награде за колективну режију и костим у представи „Лизистрата
или Поразговарајмо мало о рату и миру“, Арт Трема Фест, Рума, 2016.
– најбоља представа по оцени жирија публике за представу „Лизистрата или Поразговарајмо
мало о рату и миру“, Фестивал Интернационалног Студентског Театра (ФИСТ), Београд,
2016.

Милица Вокић

Милица Вокић, рођена 2000. године у Козарској Дубици.
 
Апсолвент је на Академији умјетности у Бањој Луци-одсјек глума, у класи професора Велимира Бланића.

Као студенткиња остварила улоге у представама: 
-“Опасне везе“, Народно позориште Републике Српске (Сесил де Воланж)
-“Наш разред”, Театар Вук, Београд (Рахелка/Маријана)
као и улогу Селме  у ТВ серији ” The Ark” сезона 2.

У Градском позоришту ” Семберија” остварила алтернације у представама:
– “Зла жена”, Јована Стерије Поповића у режији Богдана Јанковића (Пела)
– “Певање и ћутање Софке Николић” у режији Соње Петровић (Мариола)
Facebook-f Instagram Youtube

Резервишите карту:

Број карата