ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ СЕМБЕРИЈА
Градско позориште „Семберија” Бијељина једно је од најмлађих професионалних позоришта у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Са радом је почело у јесен 2019. године, а прве запослене добило је 2020. године. Јавна је установа из области културе, a оснивач јој je Град Бијељина.
Позориште, у оквиру умјетничког сектора, има умјетничког директора и ансамбл, чији ће коначни број у наредним годинама, сходно динамици развојних планова, бити оптимизован. Општи и технички сектор су у фази формирања и за бројне позиције користе хонорарне сараднике.
Позориште је смјештено у згради Центра за културу у Бијељини. На јединој сцени у граду, сцени Центра, изводи своје представе.
Циљ организације позоришта је да будући административни сектор буде рационализован, отварањем мултифункционалних радних мјеста, прилагођених захтјевима XXI вијека. Прошла су времена референата за једну радну операцију.
Зато, ако једнога дана будете пожељели да се запослите у нашем позоришту, рачунајте да ћете имати предност ако сте спремни да се истовремено бавите администрацијом, дизајном, техничким и умјетничким пословима, у зависности од ситуације.
У XXI вијеку траже се мултифункционалне личности и вишенамјенска радна мјеста. У позоришту, администрација и техника нису неважни, али нису ни приоритетни. Представа је срце позоришта. Њој је све подређено.
Добре представе нема без константног протока нове енергије, оличене у најбољим сарадницима: писцима, редитељима, сценографима, костимографима, ауторима музике, стручњацима за сценски покрет и говор. Градско позориште „Семберија” жели да буде отворено за најбоље сараднике из региона и њихове идеје.
Циљ нам је и да бијељинска сцена буде константно отворена за најбоље гостујуће глумце, као и одскочна даска за младе наде.
Наша Мисија је да његујемо снажна ауторска читања домаће и свјетске класике, и подстичемо домаће, прије свега младе драмске писце.
Наша Визија је да у скорој будућности наше позориште добије статус народног позоришта и властиту зграду. Не ради нас који у њему радимо, него ради будућности града и државе којој припадамо.
Јесте позориште и мјесто гдје неки људи иду на посао, али је превасходно јавна установа из области културе од посебног друштвеног значаја и томе је подређен сваки наш сегмент рада. Постати поштовано позориште са великим П.
А за тако нешто, сем професионализма, треба љубави и ентузијазма. Мислите о томе ако желите да постанете дио нашег тима.
Притом, свјесни смо да позориште у Бијељини није почело од нас. Много је труда уложено, у 150 година прије јесени 2019. године.
Миливоје Млађеновић је рођен у Којчиновцу 1959. У Јањи је завршио Основну школу, а матурирао у Гимназији „Филип Вишњић” у Бијељини. Дипломирао југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду (1982),
магистрирао на Педагошком факултету у Сомбору (2002) а докторску дисертацију одбранио на Филолошком факултету Универзитета у Београду (2007) .
Био је управник Народног позоришта у Сомбору (1989–2000). Тај период се рачуна у историји српског позоришта као период снажног продора модерних позоришних струјања. Такође је један од утемељивача јединствене манифестације Позоришни маратон која траје више од три деценије.
Био је и управник комплексне националне културне установе, Српског народног позоришта у Новом Саду (2003–2009), директор Стеријиног позорја (2009–2012), уметнички консултант у Народном позоришту „Стерија” у Вршцу (2013–2015).
проф. др
Миливоје Млађеновић
Умјетнички директор
У звању редовног професора Педагошког факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду, између осталих предмета, предавао је и Сценску уметност, Увод у позориште, Реторику и културу говора. Активан је и као друштвени радник у области културе – био је предсједник Управног одбора Српског народног Позоришта у Новом Саду, предсједник Управног одбора Завода за културу Војводине у два мандата и др. У позориштима широм региона постављено је петнестак његових драма за дјецу, а од вечерњих представа: у Шабачком позоришту комедија Рабле/Врлина/Грех, у Народном позоришту Сомбор драме: Голубија времена (2016), Маестро (2017) и Мразовић – дидактичка антидрама (2018), у Позоришту младих у Новом Саду Кад сам био гарав (2019), у Градском позоришту „Семберија” у Бијељини: Комедија ометена у развоју (2019), Мила, глумица у немилости (2023), Певање и ћутање Софке Николић (2024), у КЦ Сомбор Рапсодија Стојков (2025) , у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању Гороцвет (2026) Истовремено, бави се и научним истраживањем драме и позоришта за дјецу. Аутор је три научне студије Сценске бајке Александра Поповића, Одлике драмске бајке и У замку замки; те књига драмских текстова за децу: Баш челик и друге за позорницу удешене бајке (1997) и Чудне звери на провери (2007); Путописи из позоришта (1997); књиге афоризама Зез-рез, (1992), драма Скандалозна комедија – карневалска ретро-визија у једанаест а можда и дванаест слика (2010), Голубија времена (2012), Гороцвет (2014), Маестро (2017).
Приредио је књиге побједничких драма на Фестивалу првоизведених драма у Алексинцу (Првих пет, Других пет), монографију У сазвежђу Миливоја Живановића, збирку радио- драмских текстова Гроздане Олујић, итд. Објављује и књижевну критику, есеје, репортаже, сценарије телевизијских емисија, уредник је бројних специјализовних позоришних емисија, драматург, итд. Био је селектор Стеријиног позорја, фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару, Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”, Фестивала позоришне класике „Вршачка позоришна јесен”, Фестивала Глумачке свечаности „Миливоје Живановић” у Пожаревцу, Фестивала првоизведених представа у Алексинцу. Био је члан стручног жирија Стеријиног позорја, и многих важних позоришних фестивала у земљи и иностранству.
Добитник је награда (избор): Никола Петровић Пеца за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Октобарске награде Града Сомбора (2017), награде „Лаза Телечки“ (2024) за посебан развој позоришта, награде „Миодраг Жалица“ за драму
Певање и ћутање Софке Николић на Фестивалу бх драме Зеница (2025), за исту драму добио је и награду „Борисав Станковић“ на фестивалу „Борини дани“ у Врању (2025), добитник прве награде „Мурис Идризовић“ за есеј из области књижевности за децу
(2026). Oд оснивања, умјетнички је директор Градског позоришта „Семберија” у Бијељини.
Директор:
Бранка Стевановић
Управни одбор:
Предсједник - Драгослав Перић
- - Жељка Лукић
- - Мирослав Стевић
Умјетнички савјет:
Предсједник - Душан Тузланчић, мр
- - Миливоје Млађеновић, проф. др
- - Данило Петровић, проф
- - Валентина Видаковић, проф
- - Михаило Максимовић, дипл. глумац