Овим  поетским театром жељела сам да оживим и подстакнем на дијалог женске гласове сачуване у усменој народној и савременој умјетничкој поезији. Сваки од тих гласова понудио је своје одговоре на питања живота и смрти. Многи одговори обликовани су патријархатом, прихватањем привилегија или бескомпромисним супротстављањем. Питала сам се да ли је прихватање патријархалних ограничења врлина или пречица за болест.