Велики успјех Градског позоришта “Семберија” – Феномен Хасанагинице

Одавно нека позоришна представа није ујединила мишљења љубитеља позоришта на начин како је то урадила Хасанагиница, рађена у копродукцији ГП „Семберија“ и Народног позоришта Републике Српске Бањалука.

Од јесење премијере, сва досадашња играња у Бијељини, Бањалуци и Новом Саду увијек су пропраћена препуним гледалиштем и вишеминутним овацијама публике.

У овом комаду рађеном према истоименој балади, у драматизацији академика ЛЈубомира Симовића, учествују и три глумца Српског народног позоришта Нови Сад: Бојана Милановић, Соња Дамјановић и Милан Ковачевић.

Бијељински глумци су Михаило Максимовић, Душан Ранковић, Ненад Благојевић и Иван Петровић, а из НП РС Бањалука у представи играју ЛЈиљана Чекић, Горан Јокић и Огњен Копуз. Сама продукцијска замисао и двогодишња припрема, нису ништа препустили случају: ангажована је тренутно далеко најактуелнија сценографкиња у региону Марија Калабић, костиме потписују вишеструко награђиване Марина Сремац и Јасмина Радујко, Игор Грекса радио је сценски покрет, а лектор је био чувени професор Радован Кнежевић.

Колико се водило рачуна о детаљима, говори и ангажовање дизајнера свјетла, врхунског стручњака Зденка Медвеђа. Ангажман Влатка Стефановског, који је написао оригиналну музику за ову представу сигурно јој додаје још један велики и снажан умјетнички моменат.

И зато финални продукт у режији Душана Тузланчића изгледа тако једноставно, лако и чисто. Све је лишено вишка и било чега што скреће пажњу са суштине. Класичан, расни примјерак националне драматургије, модернизован са осјећајем, ослобођен било које вулгарности, ауторског самољубља и егзибиционизма, не тако ријетког у савременом позоришту.

Уз неколико великих глумачких бравура, осјећај за мјеру један је од највећих квалитета ове представе. Два сата траје исијавање чулне енергије, траје снажна игра љубави и бола који се готово може опипати. У центру пажње јесте трагедија жене, али ова представа отвара још нека врло битна питања: да ли смо икада помислили да треба да чујемо и Хасанагину верзију овог догађаја, и ко је у ствари крив, како за ову, тако и за било коју трагедију?

Квалитет ове представе и јесте у томе што на сцени поред основне трагике главне јунакиње, видимо и бројне личне трагедије људи „који нису ништа криви“. У грчким трагедијама богови су најчешће аутори трагедија, у овој, балканској, трагедију ипак узрокују њени актери.

Мирјана Томић, Нови Глас

Посљедње новости

ПОРУКА ЗА СВЈЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

Свјетски дан позоришта прославља се 27. марта од 1962. године, док традиционалну поруку, на позив Међународног театарског института – МТИ,...

O свјетском дану позоришта

Међународни позоришни институт иницирао је 1961. године Свјетски дан позоришта који се обиљежава од 1962. године. Сваке године центри Међународног...

Хасанагиница у Бијељини

Након више успјелих представа, које су у Бијељину вратиле позоришну умјетност високог професионалног и естетског нивоа, “Хасанагиница”, у режији Душана...

Бука магазин – Хасанагиница

Је ли стабилократско и технократско управљање психичким осјећањима и емотивним процесима одлика савременог грађанског друштва или еволуциона неминовност феудалног система...

Резервишите карту:

    Име и презиме

    Е-пошта

    Број телефона

    Представа

    Број карата