18. јун 2022.

Илузије

18. јун 2022.

ПРЕМИЈЕРА

80 минута

Трајање

Иван Вирипајев

текст

Тијана Васић

режија

Новица Антић

превод

Мина Миладиновић

сценографија и костимографија

Ана Крстајић

композиција

Мирослав Делић

мајстор свјетла

Немања Савић
Михаило Васић
Радојко Мићић

израда сценографије

Игор Кајмаковић

инспицијент / тон мајстор

Мирза Јунузовић

мајстор свјетла

Музички студио

,Master Blaster Studio"

Игор Кајмаковић

промо материјал

Играју

Вања Кртолина

САНДРА

Марија Новаковић (сезона 2021/2022)

Драгана Арсенић (сезона 2022/2023)

МАРГАРИТА

Иван Петровић

АЛБЕРТ

Михаило Максимовић

ДЕНИ

Ријеч редитеља

Уколико би желели да дефинишемо појам илузија, рекли би да је то фикција, наша унутрашња слика о нечему, коју негујемо унутар себе и само за себе. Формирамо је, незадовољни својом стварношћу, идеализујући друге људе, ствари и догађаје, и надомештајући кроз то оно што нам фали у животу. Она нас попут неке дроге завара и превлада нашим бићем да може да нам побрка стварност и измени наше гледање реалности.

Управо се то дешава у истоименом комаду Ивана Вирипајева када један од два брачна пара на самрти, након више од педесет година заједничког живота изговори лажна илузорна осећања, покрећући лавину догађаја која ће нарушити њихов дотадашњи поредак. Вирипајев нас тако кроз своје ликове доводи до саме сржи позоришта, да непосредни доживљај ,,другог” постане наше лично искуство, део нашег живота јер његови ликови прихватају лажно представљена осећања својих партнера као своја, и на основу новостечене стварности делају даље.

Тако нас овај комад који је својеврсни трактат љубави наводи на то да размислимо колико су илузије у љубави опасне, колико могу да повреде и нас и друге и доведу до неких лоших исхода, као и да нас преиспита колико пута смо сами били заварани и повређени својом или нечијом Илузијом.

Тијана Васић

 

 

Иван Вирипајев

Редитељ, глумац и драмски писац, музичар, рођен је 1974. у сибирском граду Иркутску. Дипломирао је глуму на иркутском позоришном колеџу 1995. године. Након завршетка студија, кратко се бави глумом, да би 1998. године уписао режију на Позоришној академији ,,Шјукин”. Исте године у родном граду оснива и сопствену позоришну трупу. Заједно са глумцима своје трупе 2001. године се сели у Москву и постаје члан Центра нове драме ,,Театр.доц”, у који из Иркутска преноси представу ,,Снови”, за коју добија бројна признања критике. Године 2005. прелази у новоосновано московско позориште ,,Практика”, у ком убрзо постаје умјетнички директор. Након тога, 2007. године оснива агенцију ради стварања сопствене продукцијске структуре и креирања иновативних пројеката у области позоришта, филма и књижевности, под називом ,,Кисеоник”. Од 2020. до 2021. године био је генерални продуцент московског ,,Окко театра“.

Вирипајев је свјетску славу стекао као позоришни драматург, редитељ и аутор бројних пројеката. Његови текстови преведени су на многе стране језике, а његове представе, као и представе по његовим драмама, освојиле су велики број признања, укључујући и ,,Златну маску”, највеће позоришно признање у Русији, и постављају се широм свијета. Као предавач, између осталих, радио је на ГИТИС-у, Руској академији позоришне умјетности и Варшавској академији позоришне умјетности.

Bодећи је представник савремене руске драме, аутор који користећи искуство совјетске позоришне авангарде успјешно спаја морална и метафизичка питања која је поставио руски роман 19. вијека (Толстој, Достојевски, Тургењев…) са умјетничким поступцима.

Поред позоришног, бави се филмским и телевизијским стваралаштвом. ,,Еуфорија”, „Спас“, „Кисеоник“, „НЛО“, „Илузије“, филмови су које је режирао и за које је написао сценарио. Најзначајнија прозна дјела, драме и сценарији: ,,Јули”, ,,Живот бр. 2″, ,,Кисеоник”, ,,Валентинов дан”, ,,Град у ком сам ја”, ,,Снови”, ,,Еуфорија”, ,,Други рејон”, ,,Бункер”, ,,Букурешт ’68”, ,,Бумер 2″, ,,Антонина се осврнула”, „Кратак спој“, „Чиста светлост“, „Спас“, „НЛО“, ,,13 текстова написаних у јесен”.

Резервишите карту:

Please enable JavaScript in your browser to complete this form.
Број карата