Ријеч редитеља

До којих граница дете може да поднесе апсурд? – питао сам се током рада на представи ,,Чудне звери на провери”. Да ли дете може да види изван оквира одраслог човека? И, испитујући границе дечије маште у представама које сам радио, у овој нашој, наизглед безазленој причи, потврђујем да је апсурд и те како могућ у дечијем позоришту.

Пратећи причу три докона песника, уводимо децу у један надасве нелогичан и збуњујући свет који уз мало маште претварамо у свет стварнији од стварности. Уз глумачку игру која прелази границе реализма покушавамо да подстакнемо децу да никада не доживљавају ствари онаквим какве јесу већ да увек у свом оку задрже онај, само свој – дечији поглед на свет. Поглед који ће им једног дана, када одрасту, помоћи да пренебрегну све проблеме и нелогичности овог света у коме живе. Света у ком се не зна шта је истинитије – апсурд или реалност?

Давид Алић