Стеријина Зла жена „поучителна“ драмска хумореска, пружа могућности за разнолико преобликовање данас. Тај прилично анахрони и дидактички интониран комад о наравима стеријанске епохе био је више пута расклапан, дограђиван, реконструисан и мењан, као што се то пос- тупало и са оним најважнијим Стеријиним делима. Тако се прилично плошна водвиљска урота претварала у гротескно призориште изобличених идентитета или у полицентричну узбудљиву расправу о болној чежњи женског бића, или савремену есејистичку опсервацију о превазилажењу суровости патријархата. Нека редитељска читања подсећала су на аналитички приступ еманципације жене пре кристализације идеје о женском ослобађању. Читајући Злу жену данас, изузетно је важно да се испод маске традиционалних типова комедије одстране наслаге традиционалног испод којих ће се указати ликови исконске драме људског бића.