ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ СЕМБЕРИЈА

Градско позориште „Семберија” Бијељина једно је од најмлађих професионалних позоришта у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Са радом је почело у јесен 2019. године, а прве запослене добило је 2020. године. Јавна је установа из области културе, a оснивач јој je Град Бијељина.

Позориште, у оквиру умјетничког сектора, има умјетничког директора и ансамбл, чији ће коначни број у наредним годинама, сходно динамици развојних планова, бити оптимизован. Општи и технички сектор су у фази формирања и за бројне позиције користе хонорарне сараднике.

Позориште је смјештено у згради Центра за културу у Бијељини. На јединој сцени у граду, сцени Центра, изводи своје представе. 

Циљ организације позоришта је да будући административни сектор буде рационализован, отварањем мултифункционалних радних мјеста, прилагођених захтјевима XXI вијека. Прошла су времена референата за једну радну операцију. 

Зато, ако једнога дана будете пожељели да се запослите у нашем позоришту, рачунајте да ћете имати предност ако сте спремни да се истовремено бавите администрацијом, дизајном, техничким и умјетничким пословима, у зависности од ситуације.

У XXI вијеку траже се мултифункционалне личности и вишенамјенска радна мјеста. У позоришту, администрација и техника нису неважни, али нису ни приоритетни. Представа је срце позоришта. Њој је све подређено.

 Добре представе нема без константног протока нове енергије, оличене у најбољим сарадницима: писцима, редитељима, сценографима, костимографима, ауторима музике, стручњацима за сценски покрет и говор. Градско позориште „Семберија” жели да буде отворено за најбоље сараднике из региона и њихове идеје.

Циљ нам је и да бијељинска сцена буде константно отворена за најбоље гостујуће глумце, као и одскочна даска за младе наде.

Наша Мисија је да његујемо снажна ауторска читања домаће и свјетске класике, и подстичемо домаће, прије свега младе драмске писце.

Наша Визија је да у скорој будућности наше позориште добије статус народног позоришта и властиту зграду. Не ради нас који у њему радимо, него ради будућности града и државе којој припадамо.

Јесте позориште и мјесто гдје неки људи иду на посао, али је превасходно јавна установа из области културе од посебног друштвеног значаја и томе је подређен сваки наш сегмент рада. Постати поштовано позориште са великим П.

А за тако нешто, сем професионализма, треба љубави и ентузијазма. Мислите о томе ако желите да постанете дио нашег тима.

Притом, свјесни смо да позориште у Бијељини није почело од нас. Много је труда уложено, у 150 година прије јесени 2019. године.

Дипломирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Био управник Народног позоришта у Сомбору (1989–2000), Српског народног позоришта у Новом Саду (2003–2009), директор Стеријиног позорја (2009–2012), уметнички консултант у Народном позоришту „Стерија” у Вршцу (2013–2015).
Умјетнички је руководилац Градског позоришта „Семберија” у Бијељини од оснивања. Осим стручних и научних радова из науке о књижевности и театрологије, пише и објављује драме, књижевну критику, есеје.

Студије: Сценске бајке Александра Поповића, Одлике драмске бајке, У замку замки – драмски потeнцијал поезије и прозе за децу, Интертeкстуална плетисанка – концепција драмског лика Лазе Костића.

проф. др

Миливоје Млађеновић

Умјетнички директор

Oбјавио уџбеник Увод у позоришну уметност за будуће учитеље, приредио монографију У сазвежђу Миливоја Живановића, Радио-драме Гроздане Олујић (у оквиру њених Сабраних дела) и већи број других публикација. Аутор је књига драмских текстова за дјецу: Баш челик и друге за позорницу удешене бајке, Чудне звери на провери итд. Био је селектор и члан Жирија Стеријиног позорја (2021-2023) и других значајних позоришних фестивала у земљи и иностранству. У Шабачком позоришту изведена је његова комедија Рабле/Врлина/Грех, у Народном позоришту Сомбор драме Голубија времена (2016), Маестро (2017) и Мразовић – дидактичка антидрама (2018), у Градском позоришту „Семберија” у Бијељини (Република Српска) Комедија ометена у развоју (2019), Мила, глумица у немилости (2023), Певање и ћутање Софке Николић (2024), Кад сам био гарав (2019), у Позоришту младих у Новом Саду, Рапсодија Стојков (2025) у КЦ Сомбор, Гороцвет у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању (2026) а на сценама у Србији и региону играно је петнаестак његових драмских дијела за дјецу. Добитник је награда (избор): Никола Петровић Пеца за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Октобарска награда Града Сомбора (2017), награде „Лаза Телечки“ (2024) за посебан развој позоришта, награде „Миодраг Жалица“ за најбољи босанскохерцеговачки драмски текст за представу „Певање и ћутање Софке Николић“ (2025), награде „Борисав Станковић“ за исти драмски текст (2025).

Директор:

Бранка Стевановић

Управни одбор:

Предсједник - Драгослав Перић

Умјетнички савјет:

Предсједник - Душан Тузланчић, мр

Резервишите карту:

Број карата