23. септембар 2023.
Кумови
23. септембар 2023.
ПРЕМИЈЕРА
1 сат 10 минута
Трајање
Душан Ковачевић
текст
Драгана Милошевски Попова
режија
Весна Поповић
cценографија
Јелена Видовић
костимографија
Игор Кајмаковић
композитор и избор музике
Ненад Благојевић
консултант за сценски покрет
Мирослав Делић
дизајн свјетла
Мирза Јунузовић и Марко Ристић
реализатори свјетла
Игор Кајмаковић
реализатор тона
Веселин Мирић и Јована Голубић
декоратери / реквизитери
Игор Кајмаковић
графички дизајн
Бојан Петричевић
фото
Дејан Чабрило
фото (плакат)
Играју
АНА
Мирна Јовановић
МИЛАН
Михаило Максимовић
ИНСПЕКТОР
Иван Петровић
КУМА
Драгана Арсенић
ВУЧКО
Ненад Благојевић
О томе како стварност може да буде све што мислимо да је немогуће.
Драгана Милошевски Попова, редитељка
АПСУРДНО ОГЛЕДАЛО ЖИВОТА
„Кумови” су драмски текст Душана Ковачевића настао 2012. који говори о могућностима сналажења у нашим хаотичним, бесперспективним друштвеним околностима, као и грчевитим напорима појединца да закрпи незакрпиве рупе у систему на који је осуђен. У тексту се, такође, битно отварају теме пријатељства, брачне љубоморе и прељубе, а уведене су и црте трилера, акционе драме, као и фантастике. Ауторова жанровска одредница, „комедија свакодневне трагедије“, директно упућује на његове трагикомичне основе и наслућује ход по танкој жици, граничној, нестабилној линији између комедије и трагедије. То је избор који на сасвим одговарајући начин, сугестивно и сликовито, представља искривљено, апсурдно огледало живота у морално и економски опустошеној Србији или било ком делу бивше државе. Драма је написана за шест глумаца, а ликови су формирани у дијапазону између психолошког реализма и комичке гротеске. Протагониста је Милан, несрећник који је остао без посла, због чега полако искаче из колосека живљења, губи рационалност и идентитет. Његова супруга Ана је непрестано забринутa за Миланово здравље. Њихова Кума, супруга мистериозно несталог поп певача Бобана, уноси у игру тонове гротеске, као и преостала два лика – Инспектор и Вучко. Њих двојица су карикатуре, али врло фино, рељефно дате. „Кумови” се тематски и стилски настављају на претходне, такође апсурдом обојене, Ковачевићеве трагикомичне приказе савременог српског друштва, „Генералну пробу самоубиства“ и „Живот у тесним ципелама“. „Кумови” су идејно снажан и комички катарзичан одраз лудила које нас окружује, али полако урања и у нас саме, постајући неотуђиви део наших тела. Душан Ковачевић овом комедијом приређује и омаж животињском свету који је од памтивека са човеком: колико је човеку добро, толико је и тим бићима која су по предању створена од истог творца. Дакле, желео је да види да ли је могуће и да ли ће се то десити, да ћемо једног дана од све муке сви – лајати.
Миливоје Млађеновић, умјетнички директор
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ (1948)
Српски драмски писац романсијер, сценариста, позоришни и филмски редитељ. Завршио је основну школу у Шапцу, ги- мназију у Новом Саду 1968. и драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 1973. Од 1998. је директор „Зве- здара театра“ у Београду. Редовни члан САНУ од 2009. Био је амбасадор Србије и Црне Горе, а затим Србије 2005–2006. године у Португалији. Драме: Маратонци трче почасни круг, Радован III, Шта је то у људском бићу што га води према пићу, Пролеће у јануару, Свемирски змај, Луминација на селу, Ко то тамо пева, Сабирни центар, Балкански шпијун, Свети Георгије убива аждаху, Клаустрофобична комедија, Професионалац, Урнебесна трагедија, Лари Томпсон, трагедија једне младости, Контејнер са пет звездица, Доктор Шустер, Генерална проба самоубиства, Живот у тесним ципелама, Кумови, Рођендан господина Нушића, Хипноза једне љубави. По његовом сценарију снимљени су филмови Бештије, Посебан третман, Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Сабирни центар, Урнебесна трагедија, Подземље, Професионалац, Свети Георгије убива аждаху и Није лоше бити човек. Aутор је неколико ТВ и радио драма и сценарија за ТВ серије. Написао је романе Била једном једна земља, по којем је снимљен филм Подземље и Меда пева блуз. Добитник је бројних домаћих и страних признања и награда за своје драме и сценарија: Октобарска награда Београда; две „Златне арене“ на Филмском фестивалу у Пули за најбољи југословенски филм; четири награде Стеријиног позорја; три награде „Бранко Ћопић“ за драмски текст и сценарио, за најбоље хумористичко сатирично дело и за хумор и сатиру; награда „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији; награда „Милош Црњански“; награда „Радоје Домановић“; „Златна палма“ за најбољи филм на Филмском фестивалу у Кану; две награде за најбољи сценарио на Филмском фестивалу у Монтреалу; награда међународног жирија критике за најбољи филм – ФИПРЕСЦИ; награда „Иво Андрић“ за укупан животни допринос српској књижевности. Само у београдским професионалним позориштима одиграно је преко 3.000 представа које је гледало преко 2 милиона гледалаца. Његове драме игране су у преко 130 иностраних позоришта и превођене на немачки, енглески, француски, италијански, руски, чешки, словачки, грчки, пољски, македонски, шведски, фински, мађарски, румунски, бугарски, кинески, словеначки, турски, каталонски, шпански, галисијски, португалски, персијски и хебрејски.