У овој епизоди серијала Читање позоришта биће речи о две различите представе, тачније речено две различите сценске форме. Разлике су уочљиве пре свега у сценском изразу и позоришном језику, у естетици и поетици, у позоришним праксама које баштине. Сличности се препознају у ширем тематском корпусу: у положају жене супруге, мајке и жене уметнице у одређеним друштвеним околностима, од патријархата до савременог доба које је, наводно, превазишло традиционалне оквире и схватања.
У овој епизоди серијала Читање позоришта биће речи о две различите представе, тачније речено две различите сценске форме. Разлике су уочљиве пре свега у сценском изразу и позоришном језику, у естетици и поетици, у позоришним праксама које баштине. Сличности се препознају у ширем тематском корпусу: у положају жене супруге, мајке и жене уметнице у одређеним друштвеним околностима, од патријархата до савременог доба које је, наводно, превазишло традиционалне оквире и схватања.
Обе представе, односно сценске форме, имају за полазиште више лирске, а мање драмске предлошке који, наравно, нису лишени драмских сукоба и напетости. Једна се игра у Народном позоришту у Београду (Деца, по роману Милене Марковић), а друга у Бијељини, у Градском позоришту „Семберија” (Хасанагиница, по тексту Љубомира Симовића). О првој говори композиторка и редитељка Ирена Поповић, а о другој глумица Бојана Милановић која игра насловну улогу.
Извор: Читање позоришта, РТС
АУТОР: Слободан Савић
